Полиција

— 294 —

положаја њихову вредност, било и не укидајући их. Самг институција интенданата није Ришељеово дело; она је била само „примена једне старе функције и старог назива на једно ново дело“. (Е. Гајегпеге, Туане де [д јитагспоп адтта«тавое, стр. 122.). Али ако институција интенданата није Ришељеово дело то свакако јесте њихова административно-судска власт, И пре Луја ХИ. француски краљеви имали су обичај да шаљу у провинције поверљиве људе, са задатком да проуче питања која су их нарочито интересовала и да им о томе поднесу извештај. Те људе краљеви су обично узимали између таштег 4е5 тедибгег њиховог Савета. Њихове мисије биле су привремене, а када су у ХМ. столећу постале све чешће, краљ им је дао назив „соттеззатег авратћ; роиг 125 отарев ди тог“. Положај тих комесара и њихова надлежност, која се за свакога од њих простирала на територију једног финансијског округа, били су дефинитивно утврђени за време Луја ХШ. и Ришељеа декретом од 1621. који им даје назив: краљевски интенданти правде, полиције и финансија. Сталним пак представницима краљевске власти у провинцијама они су постали на основу декрета од маја 1635.

Покрај њихових атрибуција као органа активне администрације, интенданти су постали надлежни и за решавање административних спорова у првом степену и под надзором Краљевог Савета. (У Паризу где није било интенданата, административно-судска функција првог степена била је подељена између: ргеоо! де5 тагсћапаз, всћеотз, Битеди Ае јпапсе5 и Пешепет де росе). Административно-судска надлежност интенданата није била одређена општим законским текстовима, већ специјалним одредбама које су биле уметнуте у разне едикте, декларације, одлуке Краљевог Савета; у краљева писма којима су се давале концесије за извршивање јавних радова, за експлоатацију рудника, за исушивање земљишта; у уговоре о грађењу и одржавању јавних грађевина и у многобројне уредбе о уређењу трговине и индустрије. Тако је надлежност административног судства била врло обилна. „То правосуђе вршено је — каже Е. Гајегеге — У погледу свих оних предмета које је и модерно законодавство одржало у његовој надлежности; и, још више, оно се протезало и на велики број предмета који данас спа-