Полиција

— 368 —

одбор, посматрајући противно законитој наредби надзорне власти, створио услов за разрешење.

Државни Савет својим решењем од 24.-11.-1927. Бр. 6931 није усвојио предлог Министра Унутрашњих Дела, бошто се разрешење одборника по чл. 149. у вези са чланом 148. законика о опшшинама не може тражити без предходног њиховог саслушања“, јер је у самим актима било констатовано да одборници нису били саслушани.

После оваквог решења Д. Савета акта су враћена среском поглавару, да одборнике саслуша и потом предмет врати. Пошто су одборници саслушани учињен је понован предлог Државном Савету, да се одборници општиве Б. разреше у смислу ча. 149. зак. 0 општинама.

„Ш Оделење Државног Савета расмотрило је предлог и остала акта предмета на је нашло, да је решење поглаварево Бр. 2061 од 2. фебруара 1927. године основано на закону из разлога, ишпо се из чл. 114. фач. 3, јасно види, да деловођа огштински мора имати услов да. није никад осуђиван за злочанства, преступе или иступе учињене из користољубља, без обзира на то да ли је повратио грађанску част.“ С тога је Д. Савет усвојио предлог, да се одбор општине Б. разреши дужности.

Интересантно је навести овде једну другу — потпу супротну овој — одлуку Државног Савета од 30. децемб 1910 године Бр. 10237. Она гласи:

„Пропис тач. 3. чл. 114, зак. о оп. у супротности је са чл. 088. истога закона, као доцаијем по времену, те по томе _в лица, која су осуђивана за злочине и преступе и иступе учињене из користољубља, могу бити изабрава за општинског деловођу после пет година, од дана када су повратили гра-

ђанску част,“ “ Држимо да је Државни Савет сада коректвије поступио него 1919. године. Оба законска прописа истога су датума (измене и допуне од 24.-ХП.-1909.) и по томе се јасно да закључити, да је законодавац имао намеру, да пропише за де; ловођу теже услове, него за остале општинске службенике, пошто је његова служба много важнија у општени.