Полиција

-— 306 —

Ћ. Предаја привашницима у сврху старања.

Слабо искуство са заводима за јавни узгој приморало је совјетску владу, да је у много којем обзир унапустила такво тврдоглаво брањено непријатељско стајалиште према породичноме узгоју и да је бгр привремено допустила предају занемарене деце у исхрану привашним породицама. У ту сврху «су се издавале нарочите наредбе, по којима се недорасли до 18. година смеју додељивати приватним породицама. Ако су «старији од 14 година, потребан је и њихов пристанак. Код деце испод 14 година морају пристати родитељи односно најближи рођаци. Контролу утим породицама извршују органи СЗИ.

Дужност тутора испуњава или особа која је примила дете, или се у ту сврху именују особе из броја педагога (такозвани жолективни тутори). По званичним податцима бирају се ти тутори већино» из комунистички оријентираних педагога. Општи надзор је поверен одељцима за правну и социалну заштиту омладине.

Ако би животне прилике патрониране деце биле неза„ковољиве, као и у случају рђавог поступања и шкодљивог

уплива околине, деца се одузимају од дотичне породице, те се додељују интернату, односно другој поузданијој породици. „Депа, која су била предана породицама, морају се слати у школу и ве смеју се употребљавати за рад, који не би одговарао њиховој моћи и способностима.

Споменути прописи су — изузевши некоје специфичне јединости — у главном сврси сходни. Али њихово стварно езвршење је крајње незадовољиво. По званичним подацима види нпр. „Правда“ 1925. бр. 275) стварни надзор питомаца скоро и не постоји. Сељачке породице влада хоће диетно да присили. ла примају на исхрану децу, која су болесна односно сасвим изопачена или пак за рад неспособна. Такви питомци више пута беже од својих хранилаца те се придружују грмади скиталица и просјака.

п%

ЗУ

“

И у своме подручју социјалнога старања превлађује "службени бирократизам: влада наиме неће више да троши тного новаца због ан ђа превеликога броја дечјих уто- | ишта и превише верује у присилна средства. Лако можемо