Полиција

— 404 —

замислити положај питомца у туђој сељачкој породици, која га је морала примити само по налогу власти и против. своје воље.

Тај покушај дакле у главном није успео. У новијим званичним извештајима читамо, да се дечја занемареност стабибизира и општи критични положај не показује тенденце к побољшању.

Ради непристрасности нека споменемо, да се и у совјетским часописима јављају покаткад протести против очигледних недостатака садање организације старања за децу. Некоји руски научењаци (н.пр. проф. П. Љублински, С. Познишев и некоји други) сасвим правилно упозорују на то, да се у првом реду треба бавити са профилактичним одредбама и тежити за одвраћањем омладинске занемарености.

Породица, која се распада, стални је извор тога друштвеног зла. Држава је дужна, да се бори против њега, а не да га убрзава, иначе би бој против омладинске занемарености значио покушај, да се униште симптоми, а не узроци. социјалне болести.

Међутим ти поједини гласови ипак остају без одјека. Од својих тврдоглавих доктринарних погледа, да је породица но својој битности нешто реакционарно и застарело, влада неће да се одрече. Ако у последње доба покаткад допушта некоје компромисе у томе правцу, чини то једино под притиском крајње животне потргбе.

Као што је познато, влада је већ у својој такозваној декларацији права угњетаванога и искоришћаванога људства прогласила принцип без дела нема јела. Из овога општега начела требало би извести практичне закључке и у подручју социјалнога старања. Могло би се очекивати, да ће идеја водиља социјалног изгоја бити навишкавање омладине на рад. · Уистини пак то није тако! Из новијег званичног издања „Занемарени у радним комунама“ (из 1926. г.) види се, да узгој за рад никако не одговара избиљним захтевима живота. Питомци нису приправљени за било какво занимање, које би им · осигурало даљи живот.

Окружница просветнога комесаријата од дне 12. денембра 1925. директно констатује, да је крајње слаба орга-