Полиција

= 7445)

спођицу Даибар — или да је заплаши револвером и натера тако да нас напусти. Затим можда је било гужве и у томе револвер опалио и убио ону која га је држала.

— Та ми је могућност већ пала на ум. Изгледа да је то једина алтернатива. |

— Али она то одлучно пориче.

— Па то није дефинитивно Човек може појмити да жена у тако ужасном положају хита кући запрепашћена држећи револвер у руци. Може га и бацити међ годело не будући свесна шта чини, и кад су га нашли могао је покушати да слаже поричући све, пошто је немогуће све објаснити. Шта стоји против такве претпоставке»

— Госпођица Даибар.

= Можда.

Холмс погледа у сат. „Не сумњам да можемо добити потребне допусте данас и стићи у Винчестер вечерњим возом. Кад будем видео ту младу даму можда ће бити могућно да вам будем више од користи у овој ствари, ма да вам не могу обећати да ће моји закључци бити какви ви желите.

Задржали смо се били око допуста и тако место да стигнемо у Винчестар истог дана, ми смо отишли у Тор Плеје, на имање г. Гипсона. Он није пошао с нама, али смо добили адресу наредника Кавентри, из месне полиције, који је вршио први увиђај. Био је то висок, мршав човек, земљане боје, тајанствених манира којима је давао утисак као да зна или наслућује много више него ли што сме рећи Он је тако исто имао трик да нагло пређе у шапат као да је дошао на нешто врло важно, премда је све било доста обично. Иза ових трикова он се показао поштен човек који није био одвећ горд да призна да се не може снаћи и да би му помоћ била добро дошла.

— Свакако пре бих вас, г. Холмсе, него ли Скотланд Јард. Ако Јарда позову за неку ствар, онда локална полиција губи кредит за успех и могу јој пребацити за неуспех. А ви створено радите, тако сам чуо.

_ — Ја се не морам ни јављати јавно у овој ствари, рече Холмс на очигледно пријатно изненађење нашег познаника, Ако расветлим случај не мора се моје име ни помињати,

— Е то је врло красно од вас. А у вашег се пријатеља,

ПОЛИМИЈА 2