Полиција

— 451 — -

— Да господине, сасвим изблиза.

— Близу десне слепоочницер

— Да, баш иза ње.

Како је лежало тело

— Полеђице. Није било никаквог трага борбе. Никаквих отисака, Никаквог оружја. Кратку нотицу од госпођице Даибар чврсто је држала у левој руци.

— Чврсто, кажете»

— Да господине: једва смо отворили шаку.

— То је врло важно. То искључује мисао да ју је ма ко могао метути у руку после смрти да би тиме затурио траг. Господе! Нотица је, како се сећам, била врло кратка. „Бићу код Торског моста у девет сата. — Г. Даибар“. Није ли тако балор

— Да, господина.

— Чиме је то објашњавала>

— Она је то оставила за виши суд. Није хтела ништа да каже.

— Проблем је посигурно врло интересантан. Писмо је врло нејасно, зар нер

— Па, господине, рече вођ, изгледа, ако бих пак слободан био да се тако изразим, једина јасна ствар у целом случају. 5

Холмс заврти главом.

— Допустимо да је писмо аутентично и заиста написано, без сумње је примљено раније — рецимо сат-два. Зашто га је она дама још држала тако чврсто у руци» Зашто би га носила тако брижљивог Није имала да га наводи у разговору. Не изгледа ли то значајно

— Па, господине, тако како ви то тумачите изгледа.

— Мислим да бих желео да неко време на миру поседим и промислим о томе. Он седе на ивицу камене ограде моста и ја сам могао посматрати како његове сиве живе очи гледају упитно на све стране. Наједанпут скочи и пређе на другу страну, извуче сечиво из џепа и поче да проматра камен.

— Чудновато, рече он. .

— Да, господине; видели смо окрзнотину. Мислим да је то учинио неки пролазник.

5%