Полиција

— 455 —

— Реците нам онда какви су били ваши истински односи са Госпођом Гипсон.

— Она ме је мрзела, г. Холмсе. Она ме је мрзела свим жаром своје тропске природе Она је била жена која ништа напола не би чинила, и колико је волела свога мужа, толико је мрзела мене. Вероватно је да је погрешно схватала наше односе, Не бих желела да будем неправична према њој, али је њена љубав била тако физичка да је једва могла схватити интелектуално, чак и духовну везу којом је њен муж био везан за мене, или претпоставити да је само моја жеља да утичем да његова моћ иде на добро држала ме под његовим кровом. Ништа није могло правдати моје остајање у кући где сам била узрок несреће, па ипак сигурно је да би несрећа остала и да сам ја отишла из куће.

— Сад, госпођице Даибар,,молим вас да нам испричате што се тачно догодило оне вечери.

— Могу вам рећи истину, господине Холмсе, у колико ми је познато, али нисам у положају ништа да докажем, јер има ствари, врло важних, које нити могу објаснити, нити замислити ма какво објашњење.

— Ако бисте ви нашли факта, можда ће други наћи објашњење. |

— Што се тиче мога присуства код Торског моста, оне вечери ја сам добила писмо од госпође Гипсон ујутру. Лежало је на столу у учионици, и може бити да га је сама тамо оставила. Преклињала ме је да се састанемо после вечере и молила да одговор оставим у у башти, јер је желела да нико не зна. Нисам видела разлог да се тако то крије, али сам учинила што је тражила и примила позив. Молила ме је да уништим њено писмо и ја сам га изгорела у учионици. Она се много плашила свога мужа, који се грубо понашао према њој, због чега сам му често пребацивала, и ја сам само могла претпоставити да она овако ради, јер не жели да он сазна за наш састанак.

— А она је врло брижљиво чувала ваш одговор

— Да. Мзненадила сам се кад сам чула да јој је при смрти био у руци.

— Лепо, а шта је после билор

— Ја сам отишла тамо као што сам обећала, кад сам