Полиција

456

дошла до моста она ме је чекала. Никада дотле нисам схватила, колико ме је то створење мрзело. Била је кео луда, заиста је мислила да је она била луда, али вешто са оном великом моћи обмањивања коју имају ненормални. Како би нначе могла свакодневно да ме среће, не обраћајући пажњу на мене, док је у њеном срцу беснела мржњарг Нећу рећи шта је рекла. Она је излила свој бес у потоку ужасних речи. Нисам јој ни речи одговорила — нисам могла. Било је страшно видети је. Ја сам запушила уши рукама и побегла. Кад сам је оставила стајала је и даље на уласку у мост и клела ме. — Где су је после нашли> — На неколико метара од онога места. — Па ипак, предпостављајући да ју је смрт затекла ускоро затим, ви нисте ништа чули2 — Не, ништа. Али у истини, г, Холмсе, ја сам тако била узнемирена свим тим да сам појурила у своју собу да се смирим, и нисам била у стању да приметим ма шта што се десило. — Кажете да сте се вратили у собу. Јесте ли је напу. стили пре јутрар — Да; кад је јављено 32 њену смрт ја сам потрчала с осталима. — Јесте ли видели г. Г ипсона> _— Да; он се баш враћао с моста, кад сам га видела. Послао је био по докторе и полицију. — Је ли вам изгледао много узнемирен Г. Гипсон је тако јак и издржљив човек. Ја не мислим да би он нкада показао своја осећања, Али ја, која сам га знала тако добро, могла сам видети да је био дубоко узбуђен. — Сада долазимо на најважнију ствар. Револвер који је нађен у вашој соби, Јесте ли га видели икада рачијер — Не, заклињем се, — Кад је нађенр — Ујутру, кад је полиција вршила увиђај. — У вашем оделу» — Да; на поду моје гардеробе испод мога одела. — Не бисте могли одредити колико је дуго тамо биор — Јутро пре тога није тамо био. — Откуда знатер |