Полиција

— 457

— Јер сам распремала своју гардеробу.

— То је свршено. Онда је неко дошао и метнуо револвер у вашу собу да вас окривир

— Морало је тако бити,

— А кадар

— То је једино могло бити рецимо за време обеда, или док сам с децом била у учионици.

— Као што сте били кад сте добили оно писмо

— Да; од тада па цело јутро.

— Хвала, Госпођице Даибар. Има ли шта друго што би ми могло помоћи при истразир

— Не знам за шта друго.

= Ни камгној огради моста одбијено је једно парче,

Да ли бисте могли рећи откуда тор

— Сигурно то нема везе.

— Интересанто, госпођнце Даибар, врло интересантно Зашто би се то појавило баш у време и на оном месту>

— Али шта би то могло проузрочитир Само се силом тако што могло учинити.

Холмс не одговори ништа. Његово бледо, живо лице одједном доби укочен одсудни израз које сам свикао да везујем са највишим његовим постигнућима. Оно што се у њему дешавало било је пак очигледно да се нико није усуђивао не речи да каже, и нас троје смо седели посматрали га згнети у мисли. Наједанпут он устаде сав оживеои с ; латребом за рад.

— Хајде, Ватсоне хајде.

— Шта је, г. Холмсер

— Ништа, драга госпођо. Ја ћу вам се јавити, господине 'Комнитсе. С помоћу Бога Правде створићемо процес који ће 'заталасати Енглеску. Ја ћу вам се до сутра јавити, госпођице Данбар, а сада велим вам да се облаци растурају и да имам сваку наду да ће светлост истине продрети,

Пут Од Манчестра до Тор Плејса није дуг, али 5 био дуг за моје нестрпљење, док је Холмсу очигледно изгледао "бескрајан, јер у свом нервном немиру није могао седети мирно. него је ходао по колима и добовао својим дугим осетљивим прстима по наслону. Одједном, међутим, кад се приближисмо месту, он седе према мени па ставивши руке на моја коленг