Полиција

— 459 —

— Да, рече он, одговарајући на моју примедбу, ти си видео и пре да некада не успем. Ја имам инстинкт за овакве ствари, па ипак ме је понекад варао. Изгледало је сигурно кад ми је први пут пало на памет у тамници у Винчестру,. али недостатак живога духа је у томе што увек може претпоставити и друга објашњења која ће заварати траг који смо намирисали. Па ипак, ипак — лепо, Ватсоне, можемо бар пробати.

Идући чврстим кораком, он веза један крај канапа за револвер. Кад смо дошли баш до сцене трагедије, он је врло брижљиво с помоћу полицајца обележио где је лежало тело. Затим у жбуњу потражи и нађе један већи камен, па га привеза за други крај канапа и пребаци преко ограде од моста и он висијаше над водом. Затим се врати на означено место. на извесној раздаљини од ивице моста, држећи револвер у руци, и канапом затегнутим између револвера и камена.

— А сад да пробамо! рече он.

— Рекавши то он подиже револвер до главе и пусти га. За тренутак га одвуче тежак камен и он удари оштро. ограду, и изгуби се у води. У истом моменту Холмс је клечао поред ограде и веселим узвиком показивао да је нашао шта је тражио.

— Да ли је икада постојао бољи доказ» узвикнуо је. Видиш, Ватсоне, твој је револвер решио проблем. Говорећи то он показа на другу окрзнотину истог облика и исте величине на каменој огради.

— Вечерас ћемо преноћити у крчми, настави уставши и обраћајући се зачуђеном полицајцу. Ви ћете наравно наћи куку и извући револвер мога пријатеља. Поред тога наћи ћете револвер, канап и камен којима је она осветољубива жена хтела да прикрије свој злочин да би бацила кривицу на невину жртву. Можете јавити г. Гибсону да ћу га посетити ујутру, кад ћемо моћи да предузмемо мере да се госпођица. Даибар ослободи.

Позно у вече док смо седели пушећи у сеоској крчми, Холмс ми укратко објасни шта се десило.

— Бојим се, Ватсоне, да нећеш поправити моју репутацију додајући тајну Торског моста својим аналима. Био. сам тром духом и недостајало ми је маште и стварно--