Полиција

— 586 —

цију би имао да буде надлежан само један саветник и то онај који има о предмету да спреми извештај. Четири пак комитета за инструкцију претворила би се, по овом пројекту, у четири подсекције са правом суђења. Тако би се број судских формација у Државном Савету повећао, јер би на местодве подсекције прве секције за спорове са од по шест саветника добили четири подсекције са од по три саветника.. Ради одржавања пак јединства административне јудикатуре спорови би били уступљени секцији односно општој седници за спорове на захтев било подпредседника Државног Савета,. било председника секције за спорове, било председника надлежне подсекције, било владиног комесара. Тако би општа. седница за спорове остала и надаље регулатор јудикатуре. Овај законски предлог до данас још није постао законом,. тако да у погледу организације и функционисања Државног · Савета као административног суда важи још закон од 1923. —-

(Наставиће се) _ Ог. Јован Стефановић, професор Загребачког Универзитета. _

ПРИНЦИП ОБЕШТЕЋЕЊА.

Присвајајући себи искључиво право кажњавања и сваке принуде друштво је истовремено примило на себе обавезу, као одговарајућу дужност тога права, да штити и евентуално ре„парира како повређене интересе јавне безбедности, тако и повређена права трећих лица. Први задатак друштво постиже: применом казне и других репресивних мера које су потребне да се кривац поправи и јавни поредак успостави и од даљих: повреда обезбеди, а други додељивањем правичне награде оштећеним лицима. Испуњење овог другог задатка познато. је у науци под именом Дринципа обештшећења.

У ранија времена поглавито у периоди компезационог система (измирења средством накнаде) обештећење је било. главни и готово искључиви циљ социјалне репресије, па је због тога престајала свака друштвена реакција противу учиниоца кривичнога дела, чим би се она постигла. Ако при томе прави кривац не би могао да плати причињену штету