Полиција

— 684 —

уговор даје уговорачима неповредљива права, дајући му ипак доста гипкости да би се у сваком моменту измирио са новим нотребама јавне службе и са непредвиђеним евентуалностима које треба да задовољи. То је дело Др жавни Савет могао да изгради јер он, помоћу својих административник функција, суделује у функционисању јавних установа, јер познаје њихове потребе и јер је могао да се увери, својим свакидашњим искуством, да је једноставна примена прописа грађанског законика о уговорима непомирљива са тим потребама, Може се тврдити, а да се не умањи њихова вредност, да редовни судови не би били у стању да изграде једно аналогно дело из простог разлога што они немају потребних података. Питање се за њих поставља на другој основи. Једино је орган који интимно познаје јавне установе, као што је Државни Савет, био у стању да изгради специјалне теорије које су неопходно потребне за њихово правилно функционисање. Једна од тих теорија —- а она се убраја међу најделикатније — јесте теорија о административним уговорима, т.ј. актима који су, премда имају угсворву природу, подвргнути у многом погледу прописима који нису исти као и прописи за уговоре између појединаца, јер њих наређује појам јавне службе“. (1'отратзабоп ае !а јитагтоп адтит«танџе. [Рбјотте5 е! ртојес! ае гејотте, у Кеоше дтон риђ. од 1921. стр. 159.—160.. „Оно што се мора нагласити — каже Јеге јесте, да те специјалне теорије сретно и спретно измирују потребе општег интереса са поштовањем легктимних интереса појединаца. Није чудновато што редовни судови — не изузимајући ни највиши — не познавајући добро те теорије, научени да решавгју о ргвноправним интересима појединаца, суде обично рђаво када су позвати да реше извесне спорове између администрације и појединаца, на које треба да се примене те специјалне теорије (цит. чланак у Кеоше ди атом рир. од 1918. стр. 68. — 69.). |

От Јован Стефановаћ, врофесор Загребачког Универзитета.

(Наставине се)