Полиција
— 678 —
извршити на тај начин што би се, у духу рационалније поделе надлежности између редовних и административних судова, решавање извесних спорова за које је надлежно апминистративно судство пренело у надлежност редовног судства. Реформа у овом смислу била је предлагана, но свакако из других разлога, још 1828. године, када је известилац скупштинског одбора по предлогу посланика де га Косћејопсани рекао да административном судству треба одузети „спорове о националним доменима, уговоре о закупу и у опште уговоре које склапа администрација, и ликвидације сума које администрација дугује предузимачима и набављачима“ (цит. Јеге, Ргојећз е! рторогштопг де тбјотте ди Сопзеш а' Егтал, у Кеоџе Зи. дгоп рирђ. 1925. стр. 294.). Године 1891. посланик КРсага поднео је скупштини законски предлог о пренашању једног дела надлежности административног судства на редовно, али га она није никада изгласала. Године 1916. сличан предлог поднела је скупштини влада (законски предлог од 25. јула 1916,. У смислу тога предлога у надлежност редовних судова имали би да се пренесу „спорови који се односе на уговоре о јавним радовима и набавкама — осим уговора о концесији јавних радова — које склапају држава, департмани, општине и све остале јавне администрације“. Но сама влада одустала је од овог предлога 1918. када је поднела скупштини законски предлог о реорганизацији Државног Савета.
Но тиме идеја о пренашању једног дела спорова из надлежности Државног Савета у надлежност редовних судова, а у циљу одтерећења Државног Савета, вије била напуштена. Године 1920. пред скупштином се појављује нови законски предлог са истом идејом, али не више по иницијативи владе, већ посланика Едуарда Барта и Жана Феликса. Они су предлагали да се Државном Савету одузме решавање свих оних спорова који се могу поверити редовном судству а да се не вређа принцип поделе власти, и то спорова који се односе: на уговоре о јавним радовима, на штете проузроковане јавним радовима, на иступе против државних путева, на продају јавних и поделу општинских добара. Овим су предлагачи хтели да одтерете не само Државни Савет (и то са једном петином његових судских послова), већ и префектурске савете који те спорове решавају у првом степену, како би се тиме