Полиција

— 681 —

ност административног судства требали да спадају само они спорови између административне власти и појединаца, који настају као последица таких аката администрације које она доноси као јавна власт. Спорови који настају као последице аката административне власти приватноправног карактера не би требали да спадају у надлежност административних, већ редовних судова. То зато што је административна власт као таква у питању само онда, када она доноси акте власти, дакле акте које не могу вршити и појединци, а не и онда када она обавља акте које може вршити и сваки појединац. У смислу овога спорови који настају између администације и појединаца услед уговора о набавкама и јавним радовима које склапа администрација имали би да спадају у надлежност редовних, а не административних судова, јер су ови уговори по својим правним елементима исте правне природе као и уговори склопљени између појединаца. У Француској је раније било признато правило, како у доктрини тако ну јудикатури, да у надлежност редовних судова не спада решавање само оних спорова (изузетак је могућ само на основу изричне законске одредбе), који се јављају између појединаца и административне власти као последице административних а ката у правом смислу речи, т.ј. аката које административна власт доноси као јавна власт. Међутим постепено од овога се становишта у Француској одустало и дошло се до тога, да су редовни судови постали ненадлежни за решавање свих спорова који се јављају између гдминистрације и појединаца као последица функционисања јавне службе, па макар ти спорови били по својој природи и приватноправног карактера. Редовни судови остали су тако надлежни само за спорове између администрације и појединаца који се односи на приватна добра државе, департмана и општине. Тиме је надлежност административног судства била проширена на штету редовног судства. Према томе ако се данас предлаже да се спорови приватноправног карактера, који спадају у надлежност Државног Савета, поврате у надлежност редовних судова, то изгледа у духу принципа поделе власти и независности административне власти од судске. Теоретски дакле узевши тај се предлог може бранити: Било би у духу принципа поделе власти да се спорови који настају као после-