Полиција

ОНЕ

је судска практика, сагласно са реченим Правилима Министровим, за све време од кад овај закон постоји, тражила: да полициска власт утврди и истинитост и саме садржине тога општинског уверења, на име да каже: да се о истинитости његове садржине и сама уверила. Потребно је пак одмах казати, да то не значи дужност полициске власти да у овом случају и сама увек ради оно што је и општинска власт радила, на име да и полициски чиновник увек изврши премер остале земље земљорадникове. То би било непотребно вршење два пут једног истог посла, нити би полициска власт могла да стигне за све то. Довољно је оставити њој да сама бира пут и начин, којим ће се у конкретном случају уверити о истинитости садржине уверења о остатку земље. Пре свега она ће се о томе уверити саслушањем лица, која су уверење издала, затим и другим потребним пропитивањем, па ће уверење као истинито и у садржини потврдити, ако јој ни после тога ништа не даје повода за сумњу о томе, а тек при појави какве сумње учиниће се премер земљишта и у присуству полициског чиновника. Потврда истинитости садржине од стране полициске власти има дакле, тај значај, да полициска власт пропитивањем и својим сазнавањем није открила ништа што би давало повода за сумњу, него да је све говорило за истинитост онога што се уверењем тврди. На том гледишту судска практика је увек стојала при примени овог законског прописа, па и онда када је тражила да полициска власт у потврди каже, да истинитост садржине тврди и по свом личном сазнању, јер ОВО „лично сазнање“ не значи и премер извршен баш полициским чиновником, који то тврди, пошто се лично сазнање може прибавити и иначе.

Из ових разлога Касациони Суд, сагласно са досадашњом практиком, остаје при том мишљењу, да је за тачно вршење прописа тач. 4. а. 5 471. грађ. поступка потребно: да општинско уверење о остатку земље земљорадникове буде издано од стране кмета и три одборника општинска и потврђено полициском влашћу, која ће тврдити, како истинитост потписа и печата општинског тако и да се сама уверила о истинитости садржине тога уверења. Таква потврда потребна је и за уверења да неко од земљоделства не живи“. — Гојко Никетић, Одлуке Опште Седниџе Касационога Суда, књ, |, 1922, стр. 37—9.