Полиција

— 77, —

. тара било једна четвртина), па према томе у Државни Савет нису ни ушли путем конкурса. Друга половица редовних саветника рекрутовала се ван Државног Савета. Тако су на положај редовног савгтника обично долазили бивши префекти,, људи извесног политичког положаја или људи који су били у родбинској вези са истакнутим и утицајним политичарима. Већина ових била је скоро без икакве правне спреме и знања. Разуме се да њихово суделовање у вршењу административносудске функције није било жељено, пошто оно изискује од. саветника добру правну спрему и добро познавање јудикатује Државно, Савета, а они нису имали ни једно ни друго. За то се у пракси њихово суделовање у вршењу административно судске функције сретно избегавало на овај начин. Рекли смо већ да редовни саветници могу бити распоређени како по суд ским тако и по административним формацијама Државног Савета. МИ онда су они редовни саветници, који су долазили у Државни Савет споља, обично распоређивани у административне формације. То је у осталом ишло и у њихову корист, пошто се у административним формацијама ради много мање него у судским. Тако се на овај заобилазан начин долазило до сретног резултата да у судским формацијама 38седају скоро само такви редовни саветници, који су прошли кроз конкурс и који су читаву своју каријеру начинили у Државном Савету. „Правно никакве разлике нема између чланова формација за спорове и редовних. чланова административних секција. Стварно у формацијама за спорове налазе се скоро искључиво правници од каријере, који су већином прошли кроз конкурс, који имају заслужени ауторитет научника и непристрасност. Они би били част и понос за грађанске судове. Они дају читавом Државном Савету славу коју заслужује само судска функција.“ (Магсе! Рерре, Ге Сопзен 4'Евађ е1 зез 1епдепсег астеПег, у Беопе ди. аг. риђ. 1906. стр. 79.).

Када се пак приступило повећавању броја судских формација у Државном Савету, у циљу бржег отправљања административно-судских послова, и када. је ради тога настала потреба за већим бројем административних судија, појавила се опасност да се у недостатку довољног броја редовних саветника који су рекрутовани између секретара, позову у те формације и саветници који су рекрутовани ван Државног Савета.