Полиција

МА а

Зато је било потребно да се покрај повећавања броја судских формација повећа сразмерно и број "саветника рекрутованих између секретара према броју саветника рекрутованих ван Државног Савета. У' владиним предлозима од 1919. и 1920. о реорганизацији Државног Савета и стварању нових судских формација (предлози министра Мада и његовог наследника Гћорпеаи-а) ово повећање није било предвиђено. Али је зато скупштински одбор покушао да тајјнедостатак исправи и пред ложио је скупштини да се у будуће,три четвртине редовних саветника узимају између секретара, а не само једна половица као што је било дотле. Скупштина је изгласавајући владип предлог 29. јула 1920. прихватила и овај амандман свога одбора. Сенат — као што нам је познато — није изгласао овај законски предлог (зато што се њиме повећавало особље Државног Савета), већ је позвао владу да спреми нов законски пројекат којим се особље Државног Савета не би повећало већ би се само постојеће боље искористило. У „свом новом пројекту, кога је Сенату поднела 20. јуна 1922, влада је унела одредбу по којој ће се у будуће између секретара Државног Савета рекрутовати две трећине редовних саветника (а не три четвртине како је то било предвиђено у пројекту кога је скупштина изгласала две године раније). Тај пројекат постао је законом марта 1923, пошто су га изгласали прво Сенат а затим и скупштина. Тако се по данашњем законодавству две трећине редовних саветника узимају између секретара Државног Савета; док влада може само једну трећину да слободно бара ван Државног Савета. Тиме је с једне стране повећан број способних саветника, а с друге опет боље је осигурано унапређење секретара, који су раније често, изгубивши наду да ће бити унапређени за саветника, напуштали своје положаје за боље и уносније. ј

Овим законом учињене су још две ствари. Раније никаквом законском одредбом није било одређено у којој години старости државни саветник мора бити стављен у пензију. По закону од марта 1923. стављање саветника у пензију облигаторно је када наврши 75 година живота. Но овом одредбом саветницима није дата привилегија сталности, пошто се они могу ставити у пензију и пре навршених 75 година живота. Тако француски државни саветници још ни данас н~