Полиција

/

— 855 —

Одједном, муња узбуђења ошину ме. Аутобус од Славије кретао је ка Звездари, сва публика је у њему нашла места, само је из те гужве остао опет исти господин! Ја забих нокте у мишиће своја два пратиоца и рекох:

— Ено лопова! Сада ће сићи у клозет!

'— Од куда знатер упита жандарм.

— Иде да види шта има у буђелару кога је баш сад некоме из аутобуса извукао.

Тек што заврших, господив сиђе лагано низа степенице и нестаде га у једноме кабинету.

, Ја појурим из заклона за њиме, моји сарадници за мном па се сви сручисмо низа степенице. Приђем баби чуварки и рекох; на уво, сасвим тихо:

= Полиција. Где уђе један са белим шеширом

Баба показа руком на једна врата.

Измакнем се три корака, скочим и свом снагом леђима ударим у врата. Врата се проломише и отворише са треском. У средини стоји блед, запањен и унезверених очију више од треска него од страха „господин“ са белим шеширом. У руци му један буђелар.

— Чије то» пресекох га.

— Моје, избрецну се он.

Ју му шчепах буђелар из руке. Извадим изнутра једну визиткарту и прочитах име.

— Лепо. Кад је Ваше како се зоветег

Он ћути. У томе тренутку ступи У ан Пи жандарм.

— Руке у вис, у име закона !

„Господин“ учини.

Жандарм га претресе. Из једнога џепа у унутрашњости панталона појави се прво један грао буђелар, прилично дебео, који нашега пратиоца, онога првог господина, озари као сунце.

— То је моје! викну он узбуђено, опсова мртву мајку господину са белим шеширом, шчепа буђелар жандарму из руке и јурну уза степеница право на утакмицу.

Затим срећа и мени показа зубе: из истога џепа изађе

и мој буђеларчић нешто излизан и онако мало „шланг“ али“

мој је, милији ми је него онај дебели грао. = А то је моје! рекох и додадох неколико придева из-

,