Полиција

— 854 —

шавам да се правим индиферентан; али узалуд, срце ми се стегло као да сам га у штирак замочио. Одједном ми паде напамет једно лице које је било стално уз мене када сам се оно гурао у аутобус код Славије. Тај човек је био све пропустио да се пре њега попну а када је аутобус кренуо за њега више није било места. Мало пре сам му насмејано, у лепом спортском предутакмичком расположењу рекао: „А гле! Ми одосмо а ви остадосте!“ А он ми доброћудно уз осмејак одговори: „Ако, ако срећан пут! Доћи ће други аутобус, нећу да се гурам! Навијајте за Спорт !“

Када се сетих овога човека нешто ме жацну. Скренем десно, пројурим ниже поред кафане Мала Славија, докопам се хлада једнога кијоска и ту се склоних у близину места одакле полази аутобус, а срце ми лупа као стари форд. У великој гужви око аутобуса за час ми се поглед заустави на. познатоме господину; тргох се нешто од узбуђења а нешто и од изненађења, од узнемирености : тај човек и сувише лепо изгледа да би могао бити... Аутобус крену. Господин се још

мало гурао, мувао, пропуштао испред себе, и најзад, аутобус.

оде а он остаде. Неки минут доцније, он сиђе у општински клозет. Мени срце залупа да искочи. Појурим као луд, код Звездаре стигнем аутобус, силом ускочим унутра и викнем:

— Господо, прегледајте брзо коме је украђен буђелар: или сат!

Тек што заврших а један господин зајаука:

— Јао, покрадоше ме!

— Брзо, за мном ако хоћете да дођете понова до ваших

ствари ! |; Искочимо заједно, упознамо се на брзу руку онако тр-

чећи, па најкраћим путем кренемо ка моме заклону, ономе

кијоску. Успут сретнемо једнога жандарма. Ја га замолих да

нам помогне да ухватимо лопова. Није то моја дужност,

брани се жандар. Море хајде молим те, наваљујемо, пдмози

да не побегне лопов. Најзад и он појури са нама и мало:

затим, прибијени уз тамну страну кијоска, нађосмо се на ме-

сту. Био сам толико уморан од трчања и узбуђен да ми је

све лупало у подгрлцу. Ухватила ме некаква дрхтавица, језа,

а у гуши горушица. Само да ми не умакне! Да се само не:

обрукам пред људима које сам узнемирио без потребе.