Полиција
— 878 —
случају највише и наводи да ове ретке пишемо крађа деце, жоја се изгледа одомаћила код ових Цигана — скитача.
Да Цигани краду децу, неоспорна је истина. То они раде од како су. М мене је пре 50 година моја мајка, као што то чине и данас све мајке, плашила, да не излазим ван жуће и кућног дворишта, да ме не би Цигани украли. Није "то била проста претња, да само не излазим на улицу, то је била истинска бојазан матере, да јој Цигани не украду дете.
Прођите кроз вашаре, кад славе наше цркве о Марковдану, Савин-дану и летњег (Св. Николе, или још боље посетите преславе црквене у Земуну, Раковици, Миријеву или по другим нашим местима, па ћете свуда срести велики број просјака са изврнутим ногама и рукама, ослепљени и унакажени а врх њих као чувар какав матори Циганин или Цитанка. „Даруј брале, даруј роде“! у пратњи гусала, дајира или какве расходоване виолине, пратиће вас свуд по вашару, па ће вам, и кад се вратите кући, уши бити још увек пуне оне монотоне и жалосне мелодије ових несрећника.
Ако се загледате мало боље у ове несрећне просјаке „нису оне црне масти, која је својствена циганској раси. А 'видићете, да и ако су их сунце и непогода препланули ипак ово значи: да та деца и богаљи можда и нису Цигани.
И'у највише случајева и нису, већ су то крађена деца, ко зна из којих удаљених крајева, унакажена и продана као дечје робље потајно, као што се бело робље продаје из руке У руку за добре паре. Старатељи и надзорници ове деце нису им родитељи али вам никад то неће признати и ако разлика по изгледу буде очигледна. Па ако вам и признаду, да им "то није њихово дете, неће се моћи ни сетити ни које је (ни одакле је. Јер је то заиста било давно, кад су они то дете „нашли“, кад су га извели „залуталог“ из шуме или кад су га заиста купили од других Цигана.
Бојазан дакле да Цигани краду децу није забадава.
Навешћемо неколико стварних примера:
Пре неколико месеци читали смо по београдским новинама о оној срећној матери у Земуну, чија је кћи чак у Хамбургу открила свога давно украденог брата још пре ратова. Случај је хтео да јој кћи оде до њеног вереника И Хамбург и тамо се упозна са младим човеком страног имена