Полиција
= 8804:
који се налазе код наших циганских насеља. Испитати околкости где су та деца рођена и проверити црквене књиге, где су она крштена. Уверени смо да код половине деце нећемо моћи наћи исправне крштенице. Сву децу са неуредним или никаквим подацима одузети Циганима и послати их у домове за слепу и унакажену децу. Ту их подврћи лекарском стручном прегледу и покушати да се пронађе и: тачно утврди стање њихових повреда, да ли су природним или насилним путем створене. Ово би била дужност нашег Министарства за Социалну Политику.
3) Грађанству и родитељима с децом обратити пажњу на честу појаву необјашњивог губитка и нестанка деце. Предлочити им опасност крађе деце и несрећне последице како за родитеље тако и за саму децу. Извршне органе поучити, да се што пре нађу на услузи уцвељених родитеља, ако им се деси несрећа да им нестане детета.
4) Нашим Циганима најстроже забранити торбарење
и улазак у дворишта појединих кућа. Под видом продаје жтилића за „старо“, просјачења, гледања у длан и бацања карата, доношења враџбина и спасоносних напитака лаковерном нашем свету, под видом свега тога крије се можда и крађа деце.
5) Утврдили се крађа детета и ухвати ли се крадљивац детета ма само и у покушају, нека буде страшна казна учиниоцу. Мирне душе би гласали и за средњовековне казне.
Ова последња тачка је најважнија. Линчује ли се крадЉљивац деце, или се пушкара или обеси, запамтимо добро да ће тај глас радиотелеграфском брзином стићи У сва циганска насеља и код нас и на страни. За рационално истребљење ове дечје опсности ми полажемо много и скоро једино на ову последњу тачку.
Мала Србија прошлога столећа имала је уредбе и з8коне за циганска насеља, па је од њих чак и порез наплаћивала. Велика наша Држава можда још нема те законе за све наше покрајине. Није још стигла на тако потребном изједначењу.
Д-р В. Кујунџић,