Полиција

— 818 —

„Желимо заручницима много среће и благослова у браку и изражавамо наду, да ће у будуће имати више среће него онога дана, кад су младој госпођици украђени пакети“.

Дакле, као што се види, лопови су располагали довољном дозом духовитости и имали су доста времена да честитају брак својој жртви, саветујући јој другог пута већу опрезност при остављању аутомобила на улици, док купује што у трговини!

Н

Једна лоповска дружина је све што јој је дошло љо руку и што је могла однети, однела је из једне одличне патрицијске куће. После неколико дана по извршеној крађи, покрадена фамилија добила је путем поште чековну књижицу, која је била такође украдена са осталим стварима из куће за време њеног одсуствовања, н која је још била неисвуњена. Наравно, љопови су били попунили све празне листове у књижици и уљудно замолили власника исте да изволе потписати чекове и послати их неким институтима, чија су имена и адресе биле читљиво написане на самим чековима. /

Лопови су се тако сетили „Синдиката Обијача“ и „Саваторијума Лопова“, затим „Тамничког Фонда Дугопрстића“ и „Удружења за побољшање и обнову обијачког алата“ и". д. Последњи чек био је адресован на „Санаторијум Умо-

=

солних Чувара Јавне Безбедности Града Лондона“...

#

Неко време имали су обијачи обичај да обијају куће, улазе првенствено у спаваће собе и да из њих односе све, де чега су могли доћи, док су власници спаваљи сном праведника. Једнога дана је неки човек, коме су за време спавања били покрали све одело, добио свој кратки капут натраг, преко поште. Капут се, изненада, појавио у соби, на истој столици са које је и био, пре неколико дана, украден, лепе спакован у једној. кутији, и адресован на његовог сопственика. Не мало зачуђени власник капута нашао је у истоме писмо с овом лаконском садржином: