Полиција

— 948 —

из своје набојњаче извади кучине, натопи ју добро лојем, отвори један фишек, истресе барут и поспе га по кучини; баци се потрбушке и поче да се шуља до куће, заклањајућ се, колико је то било могуће, за дрвље, а избегавајућ кућне прозоре, одакле би га разбојници могли обасути пушчаним зрњем. Коначно се сретно довуче до кућног угла крај кухиње брже боље запали кучину, подметне ју у кров, па се исто онако опрезно врати својим друговима, који га весељем дочекаше. Пало је додуше и с једне и с друге стране по неколико хитаца, али без успјеха.

Она жена с дјететом оставила је на позив жандарма. још прије кухињу, те је стављена под паску војника.

Ватра је била добро подметнута, па је за кратко вријеме била цијела кућа у пламену. У то се показа један од разбојника на прагу кухиње, у свакој руци држи напету кубуру, па полети, да ће провалити кордон, али се саспе на њега киша танета и сруши се недалеко куће смртно рањен. Кратко иза тога излети други разбојник с пушком наредника Фишера, ну једва да је поскочио неких 10 до 12 корачаја, сруши се мртав.

Сад је требало дочекати још трећег разбојника, јер се је од оног првог рањеног дознало, да их је свега тројица, па“ јер се је рачунало, да је то њихов вођа, изјави пднаредник Малинка својим друговима, да тај мора од његове руке па-- · сти и да ће га у сред чела погодити, да тако што сигурније“ освети смрт драгог си старешине наредника Фишере. У исти мах скочи и тај харамбаша преко прага натегнутом кубуром у руци, те ју диже баш на поднаредника Малинку, али у тај трен прасне његова пушка, а разбојник се сруши погођен у сред чела; падајућ одапе још кубуру, али срећом не свати никога.

Цијело повјеренство, жандарми и војници у својој великој узбуђености почеше прегледавати разбојника, кад у то скочи напред жандарм Матас, па узрујаним и јаким гласом рече: „Разбојници ту леже, али нема мога наредника, ја недам, да ми он изгори!“ Ово рече, скочи, баци свој шешир с главе, зграби капу од ближњег војника, натуче ју на главу и јурне у горућу кућу, у море дима и пламена. Сви се окаменише; погинут _ће!.... |

Јунак Матас скочи у собу, па да ће покојника дигнути,