Полиција

— 965 —

жо се јудикатуре ова два врховна суда о извесним питањима јавног права разликују и како се с друге стране не мењају прописи о надлежности, то ће се присуствовати том чудноватом призору: — и, узуђујемо се рећи, депримирајућем и опасном по добар глас правосуђа — судије који, већ према томе да ли решавају у „судској хаљини“ или у „капуту, исповедају различита мишљења о спору исте природе, који трема околностима може бити поднесен час пред 'админи«стративног час пред грађанског судију" Реџацу, ор. с. стр. Да би се уклониле незгоде које би настале усљед уки-. дања префектурских савета, ако би се њихова административно-судска надлежност пренела на првостепене грађанске жудове, министар унутрашњих послова, Слћашеетрх, био је предложио Сенату да се питање реформе нижег административног судства реши на овај начин: да се спорови који спа„дају у надлежност префектурских савета поделе, по класичном разликовању, на административне спорове у правом смислу речи, т. ј. који настају усљед аката административне | власти које она доноси као јавна власт, и на спорове који „настају усљед приватноправних аката административне власти, а који спадају у надлежност административног судства то капрису закона. Затим да се, пошто се укину префектурски савети, спорови ове друге врсте пренесу потпуно на трађанско правосуђе, т. ј. од првостепеног грађанског па о Касационог Суда, а спорови прве врсте на Државни Савет, који би их решавао у првом и задњем степену. Лако се опажа у чему би лежала незгода оваке реформе: Надлежност Државног (Савета, који је и иначе преоптерећен, била би још повећана. Дошло би се до резултата који је сасма супротан ономе који је за желити. Место да се темељитом реорганизацијом нижег административног судства одтерети Државни Савет пренашањем једног дела његове надлежности на то судство, његова би се надлежност оваком реформом још повећала једним делом послова префектурских савета. Уопште реформа префектурских савета може бити до-

_"бра и корисна само онда, ако се помоћу ње изврши и одте-

грећење Државног Савета и то на тај начин што би ти судови "све спорове мање вредности решавали и у првом и у задњем степену, 'и што би се својство редовног административног "судије (де агош соттип) пренело са Државног Савета на те су-