Полиција

— 966 —

лове. На овај би начин Државни Савет, као врховни админи“

стративни суд, остао регулатор административне јудика-

туре, решавајући жалбе против пресуда нижих администра-

тивних судова било као апелациони било као касациони суд. У првом и у задњем степену он би решавао само административне спорове нарочите важности, за које би то закон изричито прописивао. Само на овај начин могло би се доћи

до озбиљне и трајне реформе француског административног

судства, пошто би она обухватила не само префектурске са„вете, већ и Државни Савет. У овом погледу није задовољавајући ни пројекат сенатских одбора ни пројекат министра

Сташетрв-а. Овај други повећава посао Државног Савета, а

онај први га не умањује.

Зи. ; Други степен реформе нижег административног суд. ства, који је био — може се рећи — највише предлаган и

кога су највише заступали не само политичари већ и теоре-

тичари, састоје се у укидању префекпурских савета и креирању регионалних административних судова, чија би терито-

ријална надлежност била много већа од територи јалне над-

лежности префектурских савета. Овај систем реформе могао би дати добре резултате само онда, ако би новокреирани

регионални администр ативни судови били тако 0 рганизо“

вани, како се њима не би могли упућивати они приговори

који се упућују на адресу префектурских савета. Наиме би. ло би потребно пре свега да рекрутовање чланова регионал-.

них административних судова буде боље од рекрутовања чланова префектурских савета; затим да се осигура њихова потпуна независност од активне администрације; и најпосле да се упоредо са креирањем тих судова спроведе и одтерећење Државног Савета, пошто су ова два питања - рекли смо — тесно везана једно за друго.

Законских предлога о замењивању префектурских са-

вета регионалним административним судовима било је више.

Најглавнији су владини, предлози од 1887. (министра Са е-

те-а), од 1896 (министра Ватћоп-а) и од 1907 (министра Сте-

тапхеан-а). Пројекта од 1887. и од 1899. у главном се подуда-

рају, једино што би се у смислу првог на место префектур-

ских савета имало да креира 22 (без Корзике и Алжирије),. | |

осддињ-