Полиција

— 968 —

савета добију заиста добри нижи административни судови. Тако начин рекрутовања чланова регионалних административних судова по тим пројектима скоро је исти као и (начин рекрутовања префектурских саветника по закону од 1865. Према томе ништа не би гарантовало да ће у регионалне административне судове доћи људи способнији од оних који су долазили у префектурске савете. Затим, што је нарочито важно, у тим пројектима члановима регионалних адмивистративних судова није била загарантована сталност и непокретност, тако да би они стварно били зависни од активне администрације као и чланови префектурских савета. Морамо још приметити да су се ови пројекти бавили само укидањем префектурских савета и њиховим замењивањем регионалним административним судовима, а не и одтерећењем Државног Савета — који је већ у то доба био претрпан пословима — пренашањем једног дела његове надлежности на регионалне административне судове. —

__ Мнтересантно је да се је Државни Савет показао великим противником (укидања префектурских савета и њиховог замењивања регионалним административним судовима. "Он је био позват да да своје мишљење о законском предлоту од 1887. и он је то тражено мишљење дао 3. августа 1888. (в. у Кеопе оепбгаје а' адтатвтаноп од 1888. т. 1. стр. 216. и даље). У том свом мишљењу он је против реформе навео у главном три приговора. Два су приговора, може се рећи, врло мало озбиљна: (1) Државни Савет наводи пре свега да незгода реформе лежи у томе што регионални административни судови не би насљедили од префектурских савета њихове несудске функције, пошто се њихова територијална надлежност не би поклапала са департманом. Овај приговор није озбиљан зато, што усљед укидања несудских функција префектурских савета не би у истини настале никакве нарочите неприлике и компликације. За саветодавну функцију префектурских савета речено је оправдано у експозеу мотива законског предлога од 1887. да „је ту била у питању само једна формалност“, а у експозеу мотива законског предлога од 1896. „је искуство дозволило да се утврди да претходно мишљење префектурских савета не чини довољну гаранцију да би се могло оправдати одржање те формалности“. (цит. Мисћоца, ор. си. стр. 292.). Што се тиче осталих