Полицијски гласник

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

II

било признато право, да саме себе, по својим сопственим законима уређују, дакле, исто онако, као што смо видели и код општина у старој Гр^кој. Римске муниципије. — муниципалне вароши — дотерале су биле са својим савршенством дотле, да држапа није имала, апсолутно ншсакву потребу, да се меша у њезине јавне послове. Оне су имале све гране административне управе, које се данас огледају у најсавршенијим облицима општинским. Римске су општине имале: судску власт, оделење за чување и одржавање јавног морала ; одлење за одржавање реда и јавне сигурности, како дању тако и ноћу, итд. итд. Прво ограничење самосталне управе муниципалних римских општина, налази се у Уставу цара Леона, којим је ограничена општинска управа да рукује својим добрима. Већ од тога ограничења, невиди се онакав развој општинског живота, док међу тим, све док су имале своју самосталну управу, развијале су се друкчије и по општински живот много корисније. Српске и словенске општине, пмају истоветно стварање и развитак као и оне код Грка и Римљана. Разлика је само та, што су Срби и Хрвати, били раздељеии у мноштво малих племена, од којих је свако племе собом уцрављало, али и ако су племена била раздељена, ипак су стајала у једној вези међу собом. Та је веза била „народна веза", и она није ништа сметала, да свако племе има своју независну унутарњу самоуправу, коју историци, називају »мештанска самоуправа. к (НАСТАВИЂЕ СЕ) —»4ПОЛИЦИЈСЕИ РЕЧНИК

Једна правилно извршена забрана (СВРШЕТАВ) Г. Милан ДимитријевиЈ. адвокат, као пуномоћник повериочев изјави:* Не признајем право својине г-ђи ЈозеФини, док то право на суду не докаже. Ж. Димитријевик с. р. КВАРТ ПАЛИЛ.УЛ.СКИ Уираве Града Веограда № 000. ^ 15. Јуна 1897. год. у Веограду. По наредби првостепеног београдско-трговачког суда од 13. Јуна ове 1897 год. № 0000., а за обезбеду 480 динара меничног дуга са интересом 6°/ 0 год. од 20 Маја ов. гол. колико дугује Адолф Грос овд. кројач г. Густаву Штоку трг. из Веча и 24 дин. таксе и трошкова око забране, — кварт палилулски Управе града Београда, јуче 14 ов. м. узео је у попис еспап и ствари дужника АдолФа у процењеној вредности од 452 динара и то: 10 метри штоФа »камгарн® за летње одело, 15 мет. штоФа вуненог грао, Л пар новог одела од камгарна № 46. два капута лака од листера грао, два бела пруслука летња од пикета и четири метра штофа монтоњака плавог, за зимске капуте. Ове ствари нађене су у дуКану и процењене у вредности 197 динара. Даље ствари нађене у стану дужникову: два кревета блехана, добро очувана, два нова политирана ормана, два женилска тепиха половна, два политирана астала и 6 столица од трске, један умиваоник политиран са великим огледалом — нов, * Ова изјава требала је да уђе у прош. броју на место иза изјаве ЈозеФинине. ** Решење којим се пријављепи солственик пописаних ствари упућује на парницу.

два астала кухињска, 1 шпархет полован и другог разног кухињског посуђа у вредности процењеној од 215 динара. "1 По свршеном попису г-ђа ЈозеФина Грос, жена дужника Густава, изјавила је на протоколу да су узете у попис ствари у стану нађене, а процењене у вредности од 215 динара, њена својина а не дужника АдолФа, што је то и сам дужпик Адолф признао. Г. Милан ДимитријевиК адвокат, пуномоћник повериочев такође изјавом на протоколу, није јој то право признао, већ је тражио да то ЈозеФина докаже, с тога кварт палилулски Управе града Веограда на основу допуне § 496. овим Решењем упућује г-ђу ЈезеФину надлежном суду да тамо право својине доказује с тим, да у року од петнајест дана, од дана пријема овога решења, поднесе овоме кварту уверење дотичног суда о поведеној парници. У противном случају, кварт ће ствари сматрати као дужникову својину и пЈ^одаће их у корист повериоца за чији су рачун и узете у попис. Таксу за ово решење да плати г-ђа ЈоФеФина у 2 динара према закону о таксама. (М. П.) По наредби члана, писар, II. Правднк с. р.

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г АЛБУМА

Судба је ваљада хтела, да овакова мушка појава, носи тешке букагије на својим ногама и да очекује праведну казну за своја недела, што их је на бесомучан начин починио. Човек срећне спољашности, пун живота и младалачке снаге, у место да се у својој младости проводи по кур-салонима и другим веселим друштвима, чами у тамници чачанског суда. Да му је Бог определио, да у место Маузер-Кокинке пригли са истим жаром, какву лепу плавојку и да се вине у регионе младалачких идеала, доиста неби оваква недела починио, од којих се сваки гнуша. Да му је судба уделила, да на оним мускулозним и јаким ногама впје коло на селима и прелима. а да не носи тешко гвож^е по хладним и влажним апсанама, имали би у друштву једног каваљера више, а једног зликовца мање. Неможе се довољно да представи дрскост и одважност овога човека, који нема више од 25 година свога живота. То је доба када се завршују школовања на университетима, то је доба када се праве љубавни стихови и љубавне авантуре; најзад, то је доба, када је душа човечија испуњена пежношћу, милосрђем и свима благодетима, које красе једно, младо, здраво и добро развијено мушко створење. А шта видимо код ове лепе појаве људског створења?! У место љубави, мржњу, у место праштања освету, у место милосрђа, грозну зликовачку душу, у место нежности, најокорелију свирепост, колика се може замислити код једног дивљака. Милан Бркић родио се у Папратишту, срезу пожешком, округу ужичком, и као оглашени хајдук, ухваћен је 12 октобра 1896 год. у кући Владимира Савића из Миросаљаца (округ чачански, чију слику тако^е доносимо). Колико је ово зликовачко створење. било опасно по грађански живот и имања, српских држављана, види се само из тога, што је српска држава, одредила 15.000 динара — уцене ономе ко га ухвати или прокаже, гди се може ухватити. Чим је ухваћен, ова је уцена од 15.000 динара одмах исплаћена проказивачу. Он се још налази под ислеђењем, па^'Турга Молимо, да се наши читаоци задовоље само са овим је^сдојбв^нр изнети на јавност, а када се над њим .'Изр.е&не.,