Полицијски гласник
12
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 2
вице његове окончају, донећемо опширнији извештај. За сад доносимо само оволико. Године 1895, дошао је овај исти хајдук Бркић, са својом дружином, на сам дан Ускрса, у село Душковце. То је било у сред бела дана, када се сви радују Христову васкресењу, и када се сваки хришћанин весели, сећајуКи се мученика, који је на крсту умро, да спасе род људски од заблуда и да га задахне љубављу према своме ближњем. У душковачкој механи, било је тога дана око 200 сељака. Хајдук Бркић, са дружииом уђе у механу, али без хришћанског милосрђа. Пред целим светом, који се ту затекао, изазове општинског председника, једног члана и писара општинског, па сву троицу побије, опљачка и врати се у шуму. Невероватно али је тако.
ХАЈДУК МИЛАН БРКИЈВ
Након месец дана, после овога грозног злочина, дође Бркић са својом дружином у Гојну Гору, код куће Јована Стевовића сељака, који се ту само- са женом затекао. Извуку га из куће и на најсвирепији начин, убију врљикама с плота. Овде нису хтели ајдуци да троше барут и да гараве пушке, већ овај злочин изврше и не употребивши оружја. После овога, опет их нестане у густој шуми. До којих граница, дрскост и свирепоот једнога звера у човечијем облику, може да иде, најбоље нам казују његова злочина дела која ја починио само за један дан. У друштву са Кондовићем, Војком Тимотијевићем и Илијом Павловићем, једнога дана у 5 часова изјутра, дошао је Бркић на њиву Илије Нешовановића у Пухову, овога са њиве дотерао
кући и узео 1600 динара, рекавши му: „Ја сам тебе толико пута тражио, а поседњи пут кад сам дошао к теби, ти се Ме гађао и разбио си ми пушку". Пошто је извршио тога јутра ово разбојничко дело, кренуо се преко поља низ реку Бјелицу, правећи шенлук из пушака и свирајући у хармонику. У таквом весељу дође са дружином у Крстац и нападну на кућу Вучка Карића. Вучко се тада није десио дома, већ на њиви, где су га хајдуци опазили, па онда узму Вучкову пушку магацинку и почну га из исте гађати. Избцили су на њега више од 100 метака и то баш из његове сопствене пушке, коју је јамачно набавио да себе њоме одбрани! Сретан је био те га нису погодили, али он се не смедие вратити кући већ побегне у Чачак. Тада се хајдуци, са Бркићем на челу, крену и оду у Дљину на
ВЛАДИМИР САВИЋ ИЗ МИРОСАЉАЦА У његозој је кући ухваћен хајдук Бркић. спрам шанца, где ухвате коло да играју, уз хармонику и отпочну певати и веселити се као да су цркву сазидали. Ту их стигне потера, коју је предводио, практикант Милоје Ђоковић, са четири жандарма и два пандура. Отвори се права битка и окршај између потере и хајдука. У том окршају г. Ђоковић буде рањен*). Сукоб овај између потере и хајдука трајао је подуже, али напослетку, буде безуспешан, и хајдуци са својим Бркићем, продуже пут и пређу Мораву код села Тучкова у срезу пожешком. Чим су стигли на место, нађу председника општинског Јеврема Сретеновића и убију га. После овога иожуре се да измакну од пожешке потере, која се беше за њима натурила, и у правцу ка планини Маљену сакрију се. * Сада је г. "Боковић иисар начедства рудничког.