Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

Како ? Да преваре, да украду и т. д. То су дакле напуштена деца, због којих, ако ко има греха на души, то су: родитељи његови и. општина. Погледајте овога малог Савицу, коме нема више од 15 година, а који се толико извештио у варању и кра!)И, да је небројено пута био полицијски осуђиван, па у својим младим годинама, дотерао је дотле, да га је прошле године и првостепени суд осудио, због крађе џакова Левензону трг. овд. Сад, кад га читаоцима приказујемо, лежи у апсу, камо га је осудио кварт дорћолски на 10 дана. Свршио је три разреда основне школе и онда -— онда се одао крађи, скитњи, па ће док постане пунољетан отићи полако и на карабурму. Кад није у апсу онда живи код оца, али готово обичније му је у главној полицији, иошто тамо нађе своје друштво и онда ко је ко он. Док одлежи апсу, дотле је већ скројио план, коме ће да украде: поњаву, веш, сикиру испред шупе; да се увуче коме у собу и да му дигне часовник, панталоне, ципеле и у опште што нађе . . . а после ? — после опет до у кварт, а за тим на старо место у главну полицију, гди се већ и привикао одавна. Па докле тако ? Док постане пунолетан. А после ? У казамат или за колац, према прпроди кривице а према начину извршеног злочина. А зар се не би могло поправити петнајесто-годишње дете и извести на прави пут ? Врло тешко, јер његове мисли не иду другим правцем. него у правцу лоповлука, нревара и т. д. Његова интелигенција није јога у почетку унрављања другим путем, већ овим којим сад нде, па је у том занату, толико испечен, да би тешко било то изгладити из њега и на место те хрђаве навике, усадити му у душу, што год узвишеније, боље и племенитије. А и на шта би га човек сад употребио ? Занат пе зна никакав, а да га намести код неког мајстора, да бар од сад почне изучавати што; прво ће покрасти свога газду, н за то га нико и не сме да узме к себи. Његов брат Јоца, још је већи •— шатровац, и ако би ма ко могао да утиче благотворно на њега, то би био на ирвом месту његов рођени брат. Али шта ћете кад је и рн такав а још и гори. Није дакле остало ништа друго, него то, да га се треба чувати. Познати се може не само по овој слици, него и по томе: што има плаве очи, и на грудима једну белегу од уједа. Ову му је белегу оставио неки његов другар с ким се зубима клао, па у овога били ваљда већи, те га ровашио њима. То су му особени знакови.

АЛЕКСА КОСТИИ лопов и препредена варалица. 0 Алексиним лоповлуцима и преварама могла би се дебела књига написати, па опет не би у њу ушли сви његови угурсузлуци. Алекса је родом из Београда. Стар тридесет и неколико година. Син је једног бившег учитеља. Има још два брата, оба неваљалци као и он што је; скоро су пуштени са робије. Ну о њима писаћемо доцније кад им будемо и слике донели. Има још и две сестре које су их потпомагале у крађи. Чудновато, да су деца једнога учитеља тако неупућена ! Алекса је крао, али најбоље му је ишло од руке да вара. Чим је каква вештија превара извршена, београдска полиција већ је зиала да је ту он. Извршио је само у Београду преко триде сет превара на разне начине, од којих ми ћемо овде навести само неколико, колико да читаоци виде са каквом је дрскошћу и лукавством овај нитков, вршио своје операције. Издавао се за агента трговачког, за трговца мађарског, за чи^новника, рођака каквог већег лица овд., ђака Велике Школе, шпедитера, па чак и за келнера. На кратко, он је мењао занимања према потреби, само да што год ућари. Једног празничног дана спремаше се једно више свештено лице у цркву, да одслужи службу Божију. И, тек да пође, кад на врата бану један млад, елегантно одевен човек. Био је јако уморан од журбе. Приђе му и пољуби га у руку. ■ Ја сам Ленкић . . . Мој ујка К . . . . послао ме са овим писмом. Извините, он ми је казао да се пожурим док нисте отишли у цркву. Смирени свештеник оцепи куверат од писма, извади визит-карту саветника К . .. . и пошто је прочита приђе своме асталу. Из овог извади 25 наполеона и предаде их Ђ Лен ки/Ју«. Поздравите г. К . .. и кажите му да ме посети данас после подне. Чекаћу га. Алекса врло учтиво прими свој пљен, целива опет десницу седоме свештенику и оде ... Другом приликом десило се ово: 189. У хотелу код »И . . .« становао је један тадањи министар полиције. Једног дана господин министар отпутује на кратак пут. Око I0 часова пре подне, тог истог дана, Алекса уђе у каФану са једним запечаћеним пакетом. — Је ли ту г. С. министар — упита келнера, али тако гласно, да су неколико пријатеља г. министрови, што су за једним столом седели, чули и обратили своју пажњу на њ. — Он је сад баш отпутовао —■ рекоше као у један глас и келнер и неколико од оне господе. — Ух! Па шта сад да радим ? . . . То је којешта. Поручивити ствари, и то хитно, па отпутовати. Лепо, Бога ми . . . 0, о! —• Алекса се корсем вајкаше. — Па шта је, шта је? — рече један од оних што сеђаху за столом и приђе му чисто љутито.