Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 8

нужно је, да она пма тачан иоиис становника и иотиуно сазнање о њима . . ., То се опет може постићи: конскриицијом, пописом становништва; пријавом њиховом (попуњеним листама) и пописом иасоша .... Попис становништва врши се сваке пете или сваке десете године, како у којој земљи .... Пријаву становника врше сами становници — сваки сам листу попуњује. А о пасошима странаца, који долазе и одлазе, води се нарочита евиденција и контролисање по хотелима. У Берлину се на пријаву становника страховито пази. Сваки становник мора лично своју пријаву попунити, а у неким случајима траже да чак н лично донвсе. Један дан провео сам у оделењу за иријаву становника. ШеФ тога оделења, члан г. Емил Унру (Е. ТЈпгић) извадио ми је из раФа и показао пријавну листу државнога канцелара кнеза Бизмарка. Кнез је своју иријавну листу својеручно наиисао и потиисао. Тако исто сопственик куће, старалац или надзорник њен, дужан је у року од 24 сахата, када му се кирајрија усели или исели, поднети своме кварту пријаву и јавити: када се и одакле нов кирајџија уселио, а када се је и у који нов стан стари кирајџија одселио. Оваке пријаве морају подносити и мајстори за своје калФе и шегрте, раденике ; шеФови свију радња за своје особље ; газде за млађе; управници и шефови државних и јавних завода за све оне, који стоје под њиховом упр&вом. Ту спадају и школе, манастири, болнице, пансијонати. Тако се пријављају и гувернанте, учитељи и друго особље, које са газдом заједно станује. Уираво осем цара и царске иородице сваки се мора иолицији аријавити. Казне су врло строге. У Берлину до 100 марака. У Бечу до 100 Форината. Изричу се брзо, и одмах се извршују. То све чини сама полиција. У пријавној листи треба попунити: име и презиме, занимање, место рођења, године старости, брачно стање; за тим име и презиме жене и деце; раније становање у ком кварту и у којој улици. Све ове рубрике. морају се тачно и разговетно попунити. Узимљу три комада. Један се враћа доносиоцу. Други остаје у кварту, а трећи се шаље главној полицији и тамо се слаже у рафу по азбучном реду. (Наставиће се)

УБИСТВО У ЛУДИЛУ 0 ПРЕДУМШШБАЈЕМ. (ОТАЦ ОДСЕКАО ГЛАВУ СВОМЕ ЈЕДИНЦУ СИНУ). Реферат Ог. ВОЈ. М. СУБОТИТ.А (М/1АЂЕГ) секундарног лекара у болници за душевне болести. Саоаштен у седницама сри. лекар.. друштва 13. Авг. 1896. и 4. Јануара 1891. г.

Убиства извршена у лудилу, нису ретка. Обично су свирепа! Има случајева, да се дотично, умно растројено лице, не сећа свога злочинога дела. Иследник и суд, у таким случајевима, у првом реду принуђени су мислити, да дотично лице или симулира умно растројство, ако им исто у опште падне у очи, или, и то најчешће, држе, да свесно одриче своје злочино дело. Ако се ислеђеним околностима потврди, да је дотично лице заиста учиниоц каквог злочиног дела, а оно ипак остаје при томе да о истоме »ништа не зна 1( , да се »ничега не сећа«, онда је и иследнику и суду обично јасно као јасан дан, да дотично лице »неће да призна дело, да би се заслужене казне ослободило 11 . Захваљујући распростирању психијатријског знања у правничком сталежу, модерним иследницима и судијама постале су познате појаве тоталних амнезија у извесним врстама психич-

них обољења. Да исте констатују, они узимају у помоћ лекаре. Њихово је да расветле психично стање окривљениково. На другој страни има случајева да се умно растројеНа лица не само сећају свога дела и свих појединости у извршењу злочиног дела, и дају о свему детаљни опис, него да хоће са мноштвом разлога да преставе своје дело као са свим умесно, и ништа мање него и сами тврде да су » имали намеру", да су се Ђ од дуже времена сиремали", да дотично дело изврше, у кратко, они сами дефинишу своју радњу правним именом као радњу са предумишљајем. Намера, спрема, признање, предумишљај !.... Како лак посао за иследника! Како велика опасност да и суд падне у грешку, и шаблонски изрече пресуду, казну! Има случајева, да су и иследник, и суд падали у сличне грешке. То је бивало обично с тога, што су погрешно мислили, да душевно болесни не могу ништа знати, не могу се ничега сећати, не могу ни о чему иричати, не могу ништа заиамтити; или на против, ако Ђ знају, сеКају се, иричају, иамте а , онда су их за паметне држали ! Признати ваља да има и хвале достојних изузетака. Један такав изузетак јесте и случај, који сам намеран саопштити. У истоме случају постојала је и намера, и спрема, и признање, и предумишљај, али узајамним радом суда и лекара констатовано је, да је све то засновано на паралогичној основи. У овоме случају све је од велике вредности, како психично стање убицино, тако и ток судСког рада, и судска пресуда на основу изврсних лекарских мишљења. Особито је значајно то, да је убица оздравио, из луднице отпуштен у слободу пре 25 година, да је увек остао. здрав, и да је још жив. Не упуштајући се даље у детаље, хоћу само да напоменем, да овај случај служи као леп пример за расправљање питања о затварању умно оболелих криваца у лудницу, и њиховом доцнијем отпуштању у слободу. Да пређем на сам предмет. I. Увиђај. 30./Х1 1870. у Глоговици, окр. крајинског. »На лицу места учињен над убијеним Јованом, сином Петра. Радула Гице из Глоговице. Над убијеним Јованом нађено је да је три пута по врату сикиром оштримице ударен те му врат одсекао. а дете Јован од 12 година старо лежало је у соби на кревету, поред Фуруне, а отац овога, Петар, дошао је са секиром те му главу одсекао«. II. Секциони протокол У препису, верном оригиналу, гласи: СвидЂетелство. „На зактевање началства излазио сам у село Глоговпцу да извидим убијено дете Јована, Петра Раду Гице, из Глоговице, и нашао сам следујуће : Дете је отприлике осам година старо, мушко, глава му одвојена од тјела, одсеком неким оштрим орудијем, на глави су обадва прва зглоба вратна, на тјелу леша трећи зглоб одвојен од тјела само на малом парчету меса. Сечиво прошло је један пут између 2. и 3. зглоба, а једанпут између 3. и 4. зглоба. После тога пресечена је кост лопатице у ком је раме узглобено на рамену од лопатице одвојено вешало, а горњи крај лопатице је одсечен. Ово је морало најмање на три реда доста јаком насилом и оштрим орудијем причињено бити, вероватно оштром сикиром, као што кривац сам признаје. Да је од тога смрт следовати морала, само по себи се разуме". „Од наведеног, окостојећих људи, да је дете ире 8 дана дављено било, и неколико дана боловало, нису се могли никакви знаци више наћи. 3. Декембра 1870. у Неготину. Д-р Черни окр. Физикус. III. Из првог саслушања (30. XI. 1870.) над Петром да наведемо следеће : 1.) стар 36 год. 2.) богат човек. 3.) два пут кажњен, и то први пут са 10, а други пут са 15 батина.