Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

63

СТЕВАН РИВАРОВ растурач лажних новчаница Родом је из Вршца; има 41 годину. Омален, пун, жмирка очима. Изгледа је озбиљног а одевен је кицошки. Два пута је осуђиван за прављење и растурање лажних срнских и аустријских новчаница. Овај „ занат с( страшно је заволео, јер њиме »зарађује« што но веле: лебац без мотике. Јамачно се и сада тим послом бави негди у тишини и скривен испред погледа полицијских агената. Шиви стално у Вршцу, где му је и Фамилија, али воле често и нас да посети. Скрећемо пажњу свакоме а нарочито трговцима и мењачима, на овога ФалсиФикатора, да им под праве новчанице не подметне лангне. Он је веома углађен ; понаша се тако, као да је какав трговац, а тиме хоће да одклони сумњу са себе. По слици се може лако познати. Оваки су људи исто тако опасни за друштво као и — разбојници.

ПИОАРИ општиноки

0 овим људима до сада је врло мало говорено у штампи. Али не само то. Колико се за њих интересовала јавна штампа, толико су се исто за њих интересовалп и меродавни Фактори у земљи. Питање о општинским писарима остављено је да иде како иде. Међу тим, општински су писари врло важне, управо најважније чињенице у општини, кад се зна: да су махом кметови у Србији или једва толшсо писмени да се могу потписивати, или са свим неписменп. Ту је писар тако рећн једино нисмено лице у општинској канцеларији. — Он чита наредбе претпостављене власти; он води пореске књиге; он ради на ислеђењима; он тумачи законе; он суди и пресуђује и ради све остало. Једном речи, он је главна артерија, кроз коју струји општински и државни живот. Истина, има и часних изузетака — али је правило, да полуписмени и неписмени кметови мучно да што смеју да ураде, кад им писар разложи да то не може бити, да то није по закону и т. д. Па кад су писари општински од тако великог утицаја на општинске и државне послове, вредно је да се запитамо: какви су то људи који састављају кадар општинских писара? На првом месту признаћемо ово: Нема сумње, да међ' њима има вредних и способних раденика и добрих грађана. Но ти су на жалост у мањини. Већина је њих који стоје на врло ниском ступњу образовања, а при том су у смицалицама и неваљалству недостижни. Нарочито ово важи за чисто сеоске општине. Поквареност је код многнх сеоских оиштина тако велика, да је сељак само тако убеђен да ће код општинског суда добити парницу, ако је удесио са писаром да учини или не учини какву смицалицу. Сељак више полаже на то, да придобије писара општинског за своју ствар, него што верује у правду и законе земаљске. Да нестане из општинске канцеларије какав важан докуменат — то је тако обична ствар, као што је обична ствар да се човеку, рецимо данас, саопшти каква пресуда под ранијим датумом; или учини други какав злочин којн се тешко или

никако на суду не може доказати. А ако је реч о књигама рачунским, онда се има узети као неко правило, да се књиге више пута преписују и дотерују. И општински писар све то чини са стојичком мирноћом и хладнокрвношћу. После уставног питања, питање о уређењу општина највише кочи точак државног организма. Али онај, који мисли да питање о уређењу општина може решити без да се додирне питање о општинским писарима, — тај се љуто вара. Може се донети најслободоумнији закон о општинама, али тешко да се он може увести и у јкивот , ако међ' општинским пнсарима и даље буду остали оваки људи, какви се сада налазе у појединим општинама. Грађанска права, правда. слобода — све ће то и тада остати само леп — сан. И онда ће вам општински писари, док оком тренете, вадити из Фијоке: одборске и зборске одлуке, спискове »способних« гласача, сппскове изабратих повереннка и све остало што вам је нужно. У њиној су вам фијоци : и закон општински, и изборни закои скупштински, и општински суд и одбор и збор. Они ће вам увек дати какве хоћете одлуке, записнике, уверења и извешћа. Роба се продаје јевтино, а израђује се тачно по наруџбини. Ми знамо како је ово тешка оптужба, али је на жалост истинита. И ми пружамо прст на ово болесно место, желећн тиме да скренемо пажњу надлежних, да већ једном учине томе крај, на корист државе, општине и самих општинских ппсара. Да се сад за час позабавимо тиме: како се постаје опгитински писар ? Ко још не зна за оне селске пискараче и кајишаре, што се шуњају од крчме до касапнице и до других места у селу, где се људи скупљају? Док други људи ору, копају и баве се својим домаћим пословима, дотле ове бадаваџије смишљају разне смицалице. Кад какав младић прими повећу масу, или кад је неко у селу доброг стања а при том је прост и неук — он је обично жртва ових кајишара. Ми ћемо се потрудити да изнесемо пред наше читаоце многе примере из праксе разних ћата и сеоских бушкарала, и надамо се, да ће ти примери занимати читаоце. А потрудићемо се да докажемо и то: како су сеоске ћате потпуно изиграли § 471. грађанског судског поступка, којим се земљоделцу гарантује пет дана ораће земље, кућа, окућница и остало ; те тиме у неколико створнли сеоски пролетаријат. Начин, како су ћате изводиле у томе своје операције, врло је забаван и поучан. Ови су пискарачи по најчешћи кандидати за општинске писаре. После њих долазе чиновници који су осуђивани на заточење. Чести су и такви примери, да кметови постављају за општинске писаре своје братиће, кумиће и друге сроднике, који су тако рећи неписмени и у послу се ништа не разуму. Но највећа је пак несрећа то, што се и ти тако постављенп писари, врло често мењају, па онда онај кога отпусте из службе, не лаћа се више рала и мотике, већ смишља разне кајишарлуке и развраћа сељаке наговарајући их на парнице и друга неваљалства. 0 томе, како се наш народ много парничи у ово последње време — већ је било говора у штампи. А томе, између осталога, најглавнији су узрок пискарачи о којима говоримо, и који нашем иароду највише стварају материјал за парнице. Да се овог питања дотакнемо, поред напред изложеног нас је руководило у томе још и ово, што су општинске власти дужне ио §§ 19. и 20. зак. о пост. судском у кривичним делима, да одмах предузимају истраживање и ислеђење злочинства и преступљења и да о томе извештавају претпостављену власт. Са оваким кадром општинских писара, општинске власти нису у стању да чине оно, што им напред поменута наређења законска налажу; и за то, док полицијски чиновник на лице места дође ради истраге — дотле су сакривени сви трагови злочинства и преступљења. 11 тако кривац избегне заслужену казну. То пак веома угрожава јавну безбедност и сигурност у општини. Но са овим још нисмо свршили. Ми ћемо се понова вратити на ову ствар и тада ћемо покушати да покажемо пут и начин, како би се овом злу могло доскочити.