Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

д.. уговорима са А.-угарском: трговински уговор, консуларна конвенција, конвенција о наслеђима и конвенција о узајамној помоћи у судским делима — све од 24. Априла 1881. год. (Збор. 37.). ђ., са Белгијом: трговински уговор и консуларна конвенција од 5. Јануара 1885. год. (Збор. 41.), е., с Грчком: уговор о трговини и пријатељству од 19. маја 1882. год. (Збор. 38.). ж., с Италијом: привремена погодба за уређење трговинских односа од 26. априла 1879. год. која је продужена изјавом од 28. априла 1880 год. (Збор. 35.). конвенција о консулству и настанивању од 28. октобра 1879. год. (Збор. 35.). з., с Енглеском: уговор о трговини и пријатељству од 26. јануара 1880 год. (Збор. 35.). и двема декларацијама од 4. и 29. Јула 1881 год. (Збор. 37.). и., с Немачком: трговински уговор и консуларна конвенција од 25. децембра 1882 г. (Збор. 39.) и декларација о заштити марака од 30. јуна 1886 год. (Збор. 42.). ј., с Русијом: привремена потодба за уређење трговинских односа од 19. маја 1879 год., која је продужена 14. јуна 1880 год., (Збор. 35.). к., с Уједињеним америчким државама: трговински уговор и консуларна конвенција од 2. октобра 1881 г. (Збор. 38.). л., с Француском : уговор о пријатељству, трговини и пловидби; декларација о закључењу конвенције и декларација о заштити књижевничких, уметничких и цндустриских производа од 6. јануара 1883. год. (Збор. 39.). љ.) с Холандијом: трговинска и консуларна погодба од 5. октобра 1881 год. (Збор. 37.). м.) са Швајцарском: привремена погодба о уређењу трговинских односа од 26. јула 1879. која је продужена 29. маја 1880 год. (Збор. 35. и 36.) и конвенција о настанивању и консулству од 8. априла 1888 год. (Збор. 43.). н., међународном конвенцијом о заштити индустриске својине од 11. маја 1886 год. (Збор. 42.)., и најзад њ., консуларном конвенцијом између Србије и Турске од 18. марта прошле год. (још није ушло у Зоорник).

ИЗ 1ИМИЦИЈСК0Г АЛБУМА

ЈОЦА САКОШАНИН лопов и скитница Родом је из Београда. Сад је у 19. години. Има оца, који је радник у једној државној радионици, а :,познат је као поштен и вредан раденик. Овај Јоца рођени је брат Саве Сакошанина, чију смо слику донели у 6. броју нашега листа. Врло је вешт и препреден. Небројено пута био је полициј ски кажњен за омање крађе, а судеки два пута, у 1893. на четири месеца, а у 1895. на годину дана затвора због крађе. Поред овога, два пута је пуштен испод суда из недостатка доказа. Што су ова деца запала у неваљалство, има највише греха до њихове пок. мајке, која је одбегла од мужа још у раном њиховом детињству, те их је напустила и оставила, тако, да их је покварена околина упућивала на развратан живот. — Јоца је отишао из Београда негде у унутрашњост Србије. Да ли је почео живети поштеним животом (у што ми сумњамо) или још и данас тера свој стари занат, дужност је нолицијских власти да се о томе увере. Оне требају да

обрате строгу пажњу на овакве индивидуе, те тиме сачувају друштво од сваке опасности, јер се зна, да се тешко поправља онај, који је у неваљалству огрезао.

ЛАЗАР ЗАРИЂ звани „масарош" лопов и варалица Посматрајте га добро. То вам је тип, који у цртама свога лица има интелигенције и неке благе скромности. Док на против, то је веома вешт и п^Јепреден варалица и лопов. Истина, у својим смелим предузећима, много му је помогла баш та спољашност и углађеност, јер он је крао и варао на свој начин, и тај начин крађа и превара одвоио га је у многоме од његовихдругова. Он је прозван и „капутлија, с< јер је често крао туђе капуте са ка®анских чивилука. Једном, у каФани код »Петрограда,« украо је капут Ристи Христићу, сада каФеџији код „Крагујевца. 1< Одмах за тим, на неколико дана, у каФани код »Пролећа« украо је капут једноме правнику. Што је најориђиналније у његовоме начину превара и крађа, то је, што се дружио са ђацима Велнке Школе. Пред, њима је умео да се представи као »жасарош," који чека да му се код суда грдна маса расправи, а на против, код осталога света представљао се као иравник. То је врло вешто скројен план за преваре. Поједини грађани виде га, да се дружи с правницима, па су веровали да је и он правнпк, а на против, правници су билн убеђени да је он одиста некн „масарош, (< јер је — кад је имао новаца — био галантан и трошио је као прави каваљер. Но он се није заустављао само на предизање туђих капута, већ је играо и улогу »Дон Жуана, с< у круговима, који су повучени од света и живе тихо и мирно. Он је добро проучавао тај иовучени свет, па се тиме и користио. Нарочито се користио онде, где је запазио да има девојке за удају. У те је куће одлазио слободно и представљао се као правник, који је свршио школу п коме је министар ставио у изглед веома леп положај у државној служби. Разуме се, да је тражио руку дражесне кћери, у коју се смртно заљубио. И тада је, од лаковерног тате или маме, па и теткице, узимао по нешто у име каааре и тиме се после провађао по београдским каФанама. И још нешто ориђинално има овај лопов у своме карактеру: може да алаче кад год само хоће. Тим својим вештачким сузама мамио је новаца од поједпних познаника и то овако: на своме оковратнику — марами — носио је иглу од четвртасте »мамудије.® Кад му нестане новаца, он дође код свога каквог познаника ђака или иначе, заплаче .се како је у нужди, и како је принуђен да да у залогу и последњи спомен своје мајке — иглу са свога оковратника. Наравно, да такве сузе имају свога дејства, и да му се на рачун тога да) зајам, кога он никада и не враћа. Поред свега тога, он, у данима новчане оскудице, дође у кафану, слободно поручује пиво и јело, па онда још слободније умакне на споредна врата. Одважан је и смео до крајности. Има око 28 година. Одевен је увек пристојно. Доносимо му слику да га сваки позна. Он је у Београду већ у опште позната птица, па ако му ствари не буду добро ишле, може се једног лепог дана увућн у какву сеоску општину за Кату, те да ког веселог кмета пошаље тамо где је његово право месго у — казамат. Чувајте га се!