Полицијски гласник

БРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

61

тиме, бар у неколико, попунимо ову празнину у нашем законодавству. 1. Шта се разуме под грађанством. »Српском житељу припада потнуно улшвање грађанских права . . . .« вели се у §. 44. грађанског закона. Уживање грађанских нрава, дакле, условљено је српским грађанством. Па шта се разуме под грађанством ? Под грађанством разумв св она аолитичка или још боље д-ржавно-аравна веза, која аостоји између државе и њених чланова. II. Задобијање и губљење грађанства. а). аадобијање. Гра^анство се данас може задобити на ова четири разна начина: 1. Рођењем; 2. Прирођењем; 3. Браком, и 4. Анексијом. Прва три начина предвиђена, су и у нашем грађанском законику (§§. 44. и 48.). 1. Задобијање Г1)а1 ,анства рођењем. Код рођених С1>ба, прелази право грађанства с родитеља на децу по самој природи (§. 44. гр. 3.)., -.: Грађанство новорођеном детету, дакле, одређује се но грађанству његових родитеља.*) ' ч г 4 . Према овоме, дете рођено у страној држави од српског грађанина, српски је грађанин. А по чему ће се одређивати грађанство ванбрачној деци? Одговор на ово питање дају нам §§. 129. и 131. грађ. закона и законодавна одлука од 24. Новембра 1854. год. В№ 1088. По истима, грађанство ванбрачној деци, одређује се по грађанству њихових матера, ако су исте познате, — у противном, т. ј. ако је дете одбачено, и тиме пало на терет општине, оно је самим тим, српски грађанин. 2. Задобијање гра1,анства приро!,ен>ем. Прирођење није иишта друго, до примање странца за свога грађанина. Човек, између основних права својих има и то право, да слободпо развија своје Физичке и умне особине, и да за развијање тих својих особина тражи најподеснију средину. Услед тога основног права човечијег, данас се у опште признаје слобода мењања грађанства. Прирођења свуда постоје. Правила о нрирођењу веома су разна у разним државама, ну ми ћемо се поглавито задржати на арирођење ао нашем занонодавству, Оно је двојако: редовно и изузетно. За редовно прирођење потребно је: а., да је лице, које га тражи, провело у Србији пуних седам година; б., да је за то време било под заштитом српских закона, или да је добило отпуст из дотадањег грађанства; в., да га министар унутрашњих дела решењем својим прими у српско грађанство ; г., да на исто заклетву положи. Изузетно прирођење, према законодавној одлуци од 1851. године, добија се Краљевим указом, на основу повољног решења Државног Савета. Право на ово прирођење имају они странци, који су се одликовали неким заслугама, нарочито службеним. (Решење од 14. Августа 1851. ВА! 639. Збор. VI. стр., 46, . * ' > . ' ' .Ј Да би се, путем прирођења, могло задобити српско грађанство, потребна је молба дотичног молитеља. Молба ова у Београду, предаје се Управи града Београда, а у унутрашњости начелствима окружним. Из уредбе, додате §. 44. грађ. закона, види се, каква молба од прилике треба да је и какве доказе уз исту треба поднети, али је све то веома нејасно и непотпуно, као и остали прописи, који о грађанству говоре. *) У јужно-америчким државама, грађанство новорођеној деци, не одређује се по грађанству хљихових родитеља, већ по територији државе у којој су рођена.

Услед тога, власти, које овакове молбе примају, принуђене су, готово увек, да молиоца саме саслушавају. То саслушање, писано у виду молбе, поред имена и презимена молиоца, његовог занимања, места рођења, места становања, треба још да садржи: његову народност, веру и брачно стање. Даље, из истог саслушања, треба да се види: када је молилац прешао у Србију; да ли с пасошом или без овог; у ком се месту први пут настанио и чиме се занимао, и све промене у томе погледу до дана поднегаене молбе. Нарочиту пажњу треба обратити: је ли молилац уредно обнављао свој пасош; је ли путовао ван Србије и с чијим се пасошом том приликом служио ? Ако је молилац жењен, па пма и деце, а поданство тражи за све, онда треба од жене узети реч: како и она жели да са мужем и децом ступи у српско грађанство. Имена жене и деце и њихове године старости треба такође означити; а ако је које од деце пунолетно, онда и од њега треба узети потребну реч. Ово је у главноме сугатпна тога саслушања. Кад се све ово сврши, онда од молиоца треба узети доказе: а.) о његовом занимању; б.) о владању; в.) дотадањем поданству; г.) уредно плаћеној порези. Власт, која је молбу примила, пошто претходно све расмотри и оцени, изјавиће своје мишљење: треба ли молиочеву молбу уважита или не и спровешће је министру унутрашњих дела на рехпење. 3. Задобијање грађанства браком. Овај начин задобијања грађанства важи само за женске. Он се састоји у удаји.*) »Туђинка за српског житеља удата, добија са самом удајом сва права српскога грађанина, у оним случајима, у којима страна држава српкињи за њиног поданика удатој, иста права даје...« 4. Задобијање грађанства анексијом. Анексија, састоји се у присаједине.њу земљашта једне државе територији друге државе, услед чега, и грађани анектираног земљишта, добијају грађанство државе, која их је анектирала. Од овога изузимају се грађани других држава који се у време анексије буду затекли на анектираном земљишту. б). губљење гра^анства. Грађанство српско може се изгубити на два начина: 1., прирођењем у страној држави (чл. Устава). Сама пак правила о томе изложена су у уредби о прирођењу и отпуштању Срба из њиног отачаства од 2. Маја 1844. год. В№ 603. Збор. II. стр. 300. 2., удајом српске грађанке за странца. »Српкиња за страног поданика удата, сва права овдашњег грађанства губи . . . .« (§. 48. грађ. зак.). III. Право странаца. Као у свима осталим државама, тако и код нас, странци су искључени из уживања политичких права. Њихов пак приватно правни положај, опредељен је такозваним законским » рециароцитетом ", што се јасно види из §. 47. грађ. законика. »У опште, у свима случајима, у којима страна држава са србима као и са својима, сматраће и ови закони иностранце као и своје. У случају сумње мораће туђинац то доказати«. Поједини пак законски прописи и међународни уговори, који регулишу приватно правни положај странаца у Србији, ови су: а., §§. 6., 15.. 45., 46., 53, и 423. грађ. законика; б., §. 4. грађ. суд. поступка; в., §§. 13. и 168. тргов. закон.; г., §. 20. стец. пост.; *) У јужно-америчким државама овај начин задобијања грађанства важи само за мушке, јер они женидбом постају грађани опе државе, које су им и жене биде.