Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСИК ГЛАСНИК

БРОЈ 8

ство детета сматрати учињено из узрока тога, кога сам убица наводи ; т. ј. да он дете сачува од патње, коју је сам претрпео; а одма заједно испитати, како се ово несмислено дело саглашава са душевним стањем убице и како се толковати даје. Одма при првоме испиту исказивао је обвпњени, да одавна ноћу пати од неке тегобе на телу, која њега притискива и дави, од које се не може ослободити док се не.пробуди, к' томе је дошао тај случај да му је местпа власт због дуга, кога одма платити готовином није могао, нека иосуђа продала, које извршење те пресуде, врло му се неправедно причинпле, због чега жалећи се више пута другој власти, у кратко одбивен, никакво удовлетворење од ње по његовој вољи добио иије. Услед чега породила се је у њему та жеља. чиме би се те незгоде ослободити могао, а то је израдило жељу некога убити како 6и себе удовлетворења злдобио. Овај нагон к' убиству буде све већма још подражен тиме, што му је мајка непрестано пребацивала да кућу упропашћава, и тако се је у њему изродило неправилно стање мншљења, осећања и жеље. Ћуд и осећање види се да су од дужег времена притиснуте и то у великом степену, нарочито од кад су му ствари продате овај притисак, морао је имати сљедство, да то његово мишљење и расуждање промену претрпе, из чега је произашло несмислено преставленије, да се не може даље уздржати неко убиство извршити. Он је отишао и убио трмке своје, које су му најмилије бнле, а почем се тиме није налазио задовољан, то се у њему породила та жеља и свог сина убити, пошто је држао да би кажњен био кад би на другом освету тражио. У колико је ова мисао несмислена, у толико није никакво противсловије, од стране његовог ума нашла, на против је све више у њему та жеља расла и њега к' томе несретном дјелу све више вукла, које обвињени са следујућим више пута повтореним речима изказује: »Ја не знам зашто сам то дјело учинио, ја нисам могао себи помоћи, оно ми је тако дошло!« Ово дјело је дакле сљедство опаке воље, а види се да је сва душевна дјелателност Петрова пре и после извршеног дјела сметена била и остала, дакле се његова душа пре као и сад после извршења дјела у нездравом стању налазила, ово стање душевно називамо меланхолиом. Његова патња ноћна показује, да је он већ од дужег времена к' некој душевној патњи склоњен био, због чега је и помоћ у манастиру тражио, али без успјеха по његовом казивању. Тако имамо примјетити, да се је пре неколико година и његов отац без познатог узрока, вероватно од суманитости, обесио, која се суманутост и на сина пренела. Дјело само то потврђује што он наводи, да је за то сина убио, да не трпи неправост од стране власти, као што он трпити мисли, јер ово није дјело једног душевно здравог зликовца, на против једног с' ума сишлог, који је од једног јаког безумија к' дјелу натеран, које неизбежимо извршити мора, неувиђајући сљедства тога дјела, на против држећи, да закон онога неће казнити, који би своје дете као једну собственост убио. Убица није ни тражио своје дјело, које је тако ладнокрвно нзвршио сакрити или извињавати, на против при сваком испитивању и сад после 18 дана смирено са свима околностима ствар опширно приповеда. С том намером и воображењем да је тиме своју цељ постиго што је од детета неправост удалио. Промисливши дакле напослетку све наведено, закључити се мора, да је Петар свог сина због од дужег времена трајуће суманитости, меланхолије, у рапту меланхоличном, убио, која меланхолија се пре и после извршења дјела тако јасно на њему приметити могла. 16 Декембра 1870 г. У Неготину. Др. Чернији физикуо окружни Др. Биргер варошки лекар. (свршит.е се)

ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК

Процена Непокретног имања Јована Алексића трговца из Пожаревца, које он сам без друге задруге ужива и на које нико други нема права уживања сем њега.

•-з о рч и и н н

НАИМЕНОВАЊЕ

динара

Плац у вароши Пожаревцу, нма простора од истока до сопственика Јована Алексића, дужпне 74 (седадесет и четири) метара; од запада до Марка Јанковића 75 (седамдесет и пет) метара; од севера до друма 57 (педесет и седам' метара; од југа до сопственика Јована Алексића 57 (педесет и седам) мет., вреди

19 000

Зграда од тврдог материјала на нлацу именованога под 1. ове процене ; зидана цигљом печеном у кречу, има седам одељења, дугачка је 13*40 метара ; широка је 12 метара; висока од земље до крова 5 - 20 метара; спољни дувари дебели су 50 сантиметра а унуграшњи 35 сантиметара, као што се из приложеног под -|. плана види — вреди

. 20.000

Свега .

32.000

—

II словом : тридееет и две хиљаде динара. 6. Новембра 1895 год. у Пожаревцу. проценицоци : Јован Стојановић, трговац. Никола Мијаиловић, трг. Мата Јованови!,, трговац. Да је процена ова у присуству мом, средством подппсаних процениоца, који сва својства §. 13. закона од 24. Августа 1862, год. прописана притежавају — учињена; да је процењено добро права својина Јована Алексића трговца из Пожаревца по тапији пожаревачког првостепеног суда од 20. марта 1894. год. № 12564., да на овом имању нема нико други нрава уживањ^, сем Јована, да је Јован по занимању трговац а не земљоделац; и да од тога живи а не од земљоделства, тврдим с тим, да се куповна цена процењеног имања незна; с тога, што се је Јован сам- тапијом убаштинио и да ово имање није изложено поплави или ороњавању. 10. Новембра 1895 год. у Пожаревцу. Секретар начел. Ј. Протић. Истинитост потписа г. Јована Нротића тврдим с тим, да је такса у четири динара нанлаћена у таксеним маркама. које су на ову процену прилепљене и прописно поништене. № 4856 11. Новембра 1895. г. у Пожаревцу. (М. П.) Пачелник окружни Н. Станојевнћ.

ГРАЂАНОТБО — ДРЖАВЉАНСТВО - П0ДАН0ТВ0 Шта се разуме под грађанством; како се задобија и губи грађанство, и каква ирава имају грађани једне државе, за разлику од странаца? — Ето, то су питањанакоја наш грађански закон веома нејаено и непотпуно одговара, а која су од велике вредности за наше полициске и општинске службенике. Покушаћемо овде, колико је могуће, да, са гледишта. теориског и практичног, одговоримо^ на постављена питања, те