Полицијски гласник

ГОДИНА I.

БРОЈ 9. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. ОКТОМБРА 1897. —«та ^ ео^ с<уа .-хта сдо с* ге сдо =>ув ^г> с^уд Тлг, с2?в кто соо .у?о"а«уд ^г-а оео с^з оод <^в55о1^з адо с<уд о-тв соа с*тв ^>з с^З^^ с^ с^ С^УЗ с<?ј> С<УД ауз ос?П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

■/ТО УУ7) С/УВ С/ЗО (УУР С.ОО С.ОО ОР ^В С<?0 ООО ООО ООГ) ООО С/?Р СДО ->УВ С/Х) С/УЗ СДО ОУГ СУУР ООО СбО С/УВ ОРО: ООО ООО соо ООО ооо С/>0 ООО С/ОО С/ОО ООО ООТ) ОбО С/?0 СгбО с/?о ооз сло ооо с/?о СОО С/Л) 050 С/У5 Об^ »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут иедељно. — Иретилата се полаже у Београду код Уредпиштва »Скоиљанска улица број 9.* а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на ношти. — Цена је листу на годину 20 динара, на по године 10 динара. За иностранство на годину 30 динара. За писаре ирн начелствима, практиканте у опште, општинске писаре оних онштина које су већ претплаћене и за жандарме, у нола дене, но ови морају непосредно слати претплату уредништву. Поједини бројеви не продају се. — Рукописн не враћају се. — Писма само нлаћена нримају се. — Огласи нримају се по погодби и то, месечно, тромесечно, полугодишње и годишње.

С/УР СДО ООО СОО С»СО С/ УР С/УР С/УР О Р^> 0<?О С/?Р СДО С/УО С/5Р С ј ОЂ О ј СГ) 0УУ5 С/У5 С/У5 С/УР РУ? С>УР С/ЗО ООО С/УР УОО ооо ,уур с/?р ООО е/У) С/УО ООР С/УР С/У5 С/УЗ С/УР С/уО С/УР С/>Р С/УД 060 С/У5 С/У5 С/УР с>оо С-ОО ОбО с/?о

/1ИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

<1Г) С.СО С/УЗ ОУР С/ЗО СУУ5 УУ5 ОУО УХ) УУР УУ5 СОО ООО С^> С/>Р ОУ УУР С^) СДО ОУ> ОУ5 С/70 ООО Е<У? СУУО Г/УР ООО С/УР С^О 090 СУУО (УУР (УУР С/7Р СУУ5 -/70 ОУ5 С/УГ ОУ0 СДО ООО ОУ? (УУ)

ТАСЖНА ПИСМА

1. (продужење) У Верлину, Јула . . . . У полицијској дирекцији овде, као и у Бечу, има нарочити одељак за иопис и пријаву становништва. Том је одељку шеФ један од чланова полиције. Он још има свога помоћника. Остали је персонал регрутован од староислужених полицијских органа, наредника, који су писмени, али иначе за спољну службу неупотребљиви. А и посао, који врше, механичан је. Они просто слажу долазеће пријаве у раФове. Пријавна канцеларија заузима три велике собе. У собама су рафови уза зидове. У тим рафовима поређане су кутије од папендекла. На свакој кутији озго стоје печатана писмена од имена, која су од сложених пријава. Пријаве сеслажу у тим кутијама по азбучном реду арезимена. На прилику, на првој кутији стоји писме А. Ту су пријаве лица, којима се презиме почиње са тим писменом. Ту долазе: Ааи, Ађгат, Акге1 и т. д. Што не стане у једној кутији, слаже се у друге редом. Само све мора ићи азбучним редом. Тако презимена на Вајс и Шварц има овде и у Бечу на 30.000. Разуме се, то су махом Јевреји. Њих су поређали у неколико кутија и заузимају читаве раФове. По овоме је распоређен и персонал. Има званичника, који слажу само неколико кутија са овим или оним ретким именима. Али већ ^а кутије, где су Вајс, Шварц, Грин и т. д. ту раде и слажу неколико званичника, сваки за својим столом. Колики је ред овде само да помепем, да у овоме одељку раде шесет званичника, а мува да пролети чула би се. А то није мало, када се узме да у овим великим престоницама долази дневно на 10.000 аријавних листа. На једнога званичника пада иа 400 на дан. Све те пријаве он мора истога дана по азбучном реду у кутије и рафове поређати и сложити. У Бечу деле становнике на мушке и женске. Кутија са зеленом хартијом — то је за мушке. Она са жутом хартијом — та је за женске. Мислим, да сам напред казао, да и у Бечу и Берлину пријаву подноси старешина куће. Муж пријављује себе, жеиу и децу до 20 година. Старија се деца пријављују сама, па ма да станују са оцем заједно.. Жене удате и малолетна деца траже се по имену, или управо презимену мужа, односно оца. Удовице се пријављују саме. Тако исто пријављују се особеном листом све слуге и служавке.

Трговачке Фирме воде се опет особено. Оне имају своју рубрику. То је исто и за све остале радње. Иоред тога има оделење, звано антиквар. Ту се слажу пријаве оних, који су помрли или се иселили из ове вароши. За умрле тражи се тачаи извештај. Смртну листу мора потписати свештеник, који је умрлога саранио. Ако је умро у болници, онда смрт јавља управа болнице званичним актом. На то се строго пази. Јер иначе нма пуно њих, који би се врло радо огласили за — покојне.... Поменуо сам напред, да се у Берлину строго пази на пријаве. Много строжије него у Бечу. И контрола је много јача. И на неке пријавне листе особито пазе. У Бечу нема тога, али овде обележавају и нарочитим знаком поједина имена, за која налазе да су сумњива. Гледао сам више листа подвучених са црвеним или илавим плајвазом. Она са црвеном бојом, то су анархијско-сумњива. Она са плавом бојом — криминалносумњива .... Има пуно случајева, причали су ми, у којима су помоћу ових листа похватана многа опасна лица. Како они то раде, дуго би било да овде разлажем. Ствар је врло интересна и практична — али само за полицајце. На странце нарочито иазе. Под странцем овде разуму сваког оног, који овој политичкој општини не припада и у њој стално не живи .... На хотеле обраћају особити надзор. И овде имају полицијске агенте, који само пазе на странце и њихово кретање. Агенти се деле по хотелима. Али има хотела, на које пазе и по три четири агента. Како ови агенти раде вешто и неприметно, али поуздано, о томе ћу све изнети онда, када будем говорио о јевроиској тајној иолицији. У берлинским хотелима морате показати и дати пасош. Хотелијер даје пасош агенту. Овај га носи у полицију, одакле га враћају, пошто га заведу, лични опис препишу и т. д. Ко нема пасоша, тај мора ваздан давати о себи објашњења, а може се што на-њ и сумњати, пазити и т. д. У осталом овде ирате и пазе на странца, па имао он пасош или не. Опет не могу, а да не поменем нас. У нас »подозревају« међу собом један на другога. Браћа Срби мећу један другом преобучене жандарме пред кућу. А странци се шире но Београду сербез. Чине што хоће — наносе штете и земљи и појединима. А наше власти? Него, да оставим то за мој Дневник.... Хотелијери морају имати и водити књиге о путницима, који код њих дођу. Књиге морају бити утврђене влашћу, чисто и уредно вођене. Најдаље за 12 сахата мора путника јавити власти нарочитом листом, прилажући уз то листу, коју је сам путник у хотелу попунио и потписао. Нарочито се обраћа пажња да путник сам'своју листу попуни. Из полицијских разлога