Полицијски гласник

66

ПОЛИЦИЈСИК ГЛАСНИК

БРОЈ 9

то је лако објашњиво. Онога иутника, који остане у хотелу више од седам дана, мора поново полицији пријавити. То контролишу агенти, а књиге путничке прегледа и контролише сам члан кварта (полицај лајтнант) сваких петнајест дана. Сваки ФалсиФикат у овоме казни се као преступ. А за мање неуредности и неправилности повећана је казна до 100 марака, а у Бечу до 100 Форината. То је најбољи доказ, колико се овде на тачност пријаве путника полаже. У путничку књигу. уводи се: 1., дан доласка путника ; 2., име, презиме, занимање; 3., где живи сталпо; 4., којим послом путује; 5., његова пратња, ко још с њим путује; 6., када је и куда даље отиутовао. За каФеџије и гостионичаре, који приме кога на преноћиште строга је казна. Ко се ухвати у поновљеном случају, томе поред казне, одузимљу одмах право на даљу радњу. Да се види како се овде обраћа пажња на странце, да саопштим једну наредбу, која се врши чак и ао селима. У наредби се заповеда: сви становници дужни су писмено или усмено јавити власти странца, који код њих на ноћиште дође, па био им то сродник или туђин. Ако странац дођс пре 8 сахати у вече, да се јави одмах. А ако дође после тога времена, онда пре 8 сахати сутра дан. Ако је дошавши странац из друге државе, да се уз пријаву одмах приложи и пасош. Ако странац нема пасоша, онда да се власти увере о томе лицу, да није сумњиво. Стране официре треб а одмах јавити. А тако исто и страна лица високог положаја. Друга једна наредба гласи: Ко жели да напусти досадање своје место пребивања и становања, мора пре свога одласка лично или писмено јавити власти: куда се сели. Уз то мора поднети још и своју пореску књигу. Пошто учини оваку пријаву, даће се уверење, са којим се тек то лице може из свога досадањег места становања у друго преселити. — Када дође у оно место, где је желео, онда се ту мора јавити власти, поднев оно уверење, и јогп показати и објаснити све своје породичне прилике, за тим: материјално стање, да ли је порез платио, војеној служби одговорио и т. д. У томе месту добија опет билет на становање и т. д. Ја саопштавам овако у изводу ове прајске наредбе, као доста практичне и корисне. Налазим, да би се из њих много шта и за наше прилике могло са коришћу употребити. (Наставиће се)

УБИСТВО У ЛУДМУ 0 ПРЕДУМИШЉАЈЕМ. (ОТАЦ ОДСЕКАО ГЛАВУ СВОМЕ ЈЕДИНЦУ СИНУ). Реферат Ог. ВОЈ. М. СУБОТИЋА (МЛАЂЕГ) секундарног лекара у болници за душевне болести. Саоаштен у седницама сри. лекар. друштва 13. Авг. 1896. и 4. Јануара 1891. г.

(свршетак) Решење судско да стална лекарсва комисија да своје мњење. /№ 15.503. ^ тт , 0 _ А \ 14.827. ' ' Г0Д ') »Из сведоџбе лекарске, коју су дали о душевном стању здравља оптуженог, види се, да је он поремећен у памети. Но и на испиту код полициске власти, а и данас на претресу, он лепо одговара на питања, и казивања своја доводи у свезу, тако, да се по томе не бп имало узрока казати, да је несвестан своје радње«. Али са помислом на природу кривице, и начин на који је извршена и побуде са којих је учињена, разумно узети се мора, да паметан човек није у стању учинити оваково дело. За то, да би се по могућству што тачније уверење добило о стању душевног здравља онтуженог, послати сва акта са сведочанствима лекарским, г. Министру унутрашњих дела, с мол-

бом, да их преда лекарској комисији, да ова, у смислу §. 67. ноступка кривичног, изјави своје мишљење о томе, нарочито: да л' је оптужени при извршењу убиства био душевно болестан; у коме је степену та болест, и да ли се према томе може узети, да је код њега била слободна воља. искључена, иа то мишљење да амо пошље са актима што пре, јер је оптужени у апсу. 19. Декембра 1870. г. Неготин. Председник Ст. ЈацковиИ. Судије : II. Ј. ПоаовиК. Јевр. М. РајиК. Протокол сталног лекарског одбора Вођен 4. Јануара 1871. год. »Рошењем Г. Министра унутрашњих дела од 29. Декембра пр. год. С№ 2311. потписати састали су се данас, да по кривици Петра Раду Гице земљоделца из Глоговице у округу Крајинском, који је свога сина са секиром убио, а по сведочби лекарској види се, да је поремећен у памети, даду своје мишљење у томе: да ли је оитужени Петар при извршењу убиства био душевно болестан, у ком је степену та болест, да ли се према томе може узети, да је код њега била слободна воља искључена. »Прочитана су сва акта, међу овима нађено је сведочанство г. г. Д-ра Черног и Д-ра Биргера од 16. Декембра пр. год. У овом лекарском сведочанству тачно је означен ток душевног поремећења, и само се на тај начин, као што је у сведочанству наведено, даје истолковати онако ладнокрвно и са убеђењем извршено убиство. »Мишљење поменутих лекара потпуно одговара нонашању обвињеног, као и одговорима његовим на протоколу. Само се има навести јоште то, да је могућна такова душевна болест, где је болесник само у једном аравцу умно иоремеКен, у осталом свуда може правилно судити и радити. Особито такове меланхоличне болести, које су скопчане са халуцинацијама, т. ј. са привидним осећањем вида или чувења, где болесник није у стању поред највећег напрезања од такових привида ослободити се, и не може уздржати се, да не нзврши оно, на што се привидно подстрекава. Ђ Таково стање и овде се види, да је у осталим душевним радовима аравилно, иаак се мора као иотауно душевно 6олестно сматрати. ,дУ велики обзир мора се узети при оваким болестима та околност, што му је и отац извршио самоубиство, које показује насљедственост душевне болести, јер душевне болести су по највише наследствене (ћегесШлз), и неке су са свим јасне, а неке потмуле тако да се једва и опазити дају. »По изложеном дакле потписати на стављена им питања у следујућем дају своје ■»Мишљење: Даје оптужени Петар при извршењу убиства, као и раније, тако и доцније, душевно болестан, и то у таковом степену, да је код њега слободна воља и нравилно расуђивање изкључено. Чданови сталног дек. одбора: Д-р М. Јанковић. Д-р Ј. Холец. Д-р С. Петровић. IX. Пресуда. На основу овог мишљења сталног лекарског одбора (Санитетског Савета), суд је донео пресуду, да се Петар за ово убиство као невин (ваљда неурачунљив, или неспособаб да одговара за своје дело!) ослободи. (16. I. 1871. у Неготину). X. Слобода или лудница. После свега овога, тек настаје занимљива ствар. Суд је ослободио и у слободу пустио Петра. Начелство пак округа Неготинског, упутило је 19.—I. —1871. суду окружном овај акт: Суду округа крајинског. Петра Раду Гицу тежака из Глоговице, окривљеног због убиства, ослободио је Суд као невина, што је свога сина убио