Полицијски гласник

БРОЈ 11. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 18. ОКТОБРА 1897. ГОДИНА I. ОбО УУО У90 УУР УУР ОбО ооо ј УУО Об»*3 СОР ООС С^> одо с /гс> ОбО ОбО 090 УУД УУР УУО "/ УР ООО. УУР СбО ОУР ОСО С^?0 ОДО ОУР ОбО УУР с/уз сгзо С ј ОО САУд УЗО УУР С/УР С>90 С^ОО ООО ООО С/У) С<РО 050 С/УР (Ж> ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С/5Р УУР 7УР 1УУД С/УРОУР ^УР ОбО ОбО С/РО ОбС ^9Р ОбО ОбО С/УР С/УР С/У5 ООО С/У5 С/УР С/ЗО 060 С/УР ОРО С/У С/УД 060 С/50 О СО '/У5 УС О '/ТО С^О^ЗСбО с/73 (у« С/73 С/УР ОСО (УУД ООР ООО ОУР (УУ- СОО ОО^ »ПОЛИДИЈОКИ ГЛАСНИК 41 излази једанпут недељно. — Претплата се полаже у Београду код Уредништва »Скоиљанска улица број 9.' а у упутрашњости код овлашћених свупљача или на ношти. — Дена је листу на годину 20 динара, на по године 10 динара. За инострапство на годину 30 динара. За нисаре при начелствима, практиканте у онште, општинске писаре опих оцштина које су већ претилаћепе и за жандарме, у пола цене, но ови морају неиосредно слати претплату уредништву. Поједини бројевн не продају се. — Руконнси не враћају се. — Писма само нлаћена примају се. — Огласи примају се по погодби и то, месечно, тромесечно, полугодишње и годишње. ОбО ОбО С/УО ОО? О»0О О<?Р ООО ООО С/УО С/УР ОбО ОСО С/ЗО ОбО ОРО.ОбО ОДО с/ур ОбО С/УР С/УР УХ) С/УР ОбО У5Р Ј/ЗО ОбО с/зо о^о ооо ; оос ооо СО*Р сг?о ;ООР 000 ООО С/УО ооо ооо ООО ОбО ОСУР С/УР С.ОО С/УО ОСУР С/УД

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

-•уз *хго сд? ци с^о ->?д сао уи ^ оап дао ^ у - с/д осуд ууа ооо сдс с < у : - уур ооо ууо сдс ау уу ^ ууз еос ^ агд <уу ^ оос -ууг оу: -/и /у цу узо мс с / у -

„Сриске Новине« од 11. Октобра тек. год. у своме ванредноме 225. броју доносе овај највиши указ : ми АЛЕКСАНДАР I по милости Божјој и вољи народној Краљ Србије Уважавајући оставке, које су Нам поднели: Председник Нашег Министарског Савета и Наш министар иностраних дела, г. Ђор^е С. Симић; Наш министар војни, ^енерал г. Јован Мишковић; Наш министар грађевина, г. Петар Велимировић; Наш министар Финансија, г. Др. Мих. В. ВујиК; Наш министар унутрашњих дела, г. Мих. Кр. Ђорђевић ; Наш министар просвете и црквених послова, г. Андра Николић; Наш министар народне привреде, г. Љубомир Клерић, и Наш министар правде, г. Др. Милован Ђ. Миловновић, разрешавамо их од досадашњих дужности и стављамо их на расположење; а постављамо: за Председника Нашег Министарског Савета и Нашег министра иностраних дела, г. Др. Владана Ђорђевића, Нашег изванредног посланика и опуномоћеног министра на Двору Његовог Царског Величанства Султана; за Нашег министра Финансија, г. Стевана Д. Поповића, мшшстра на расположењу; за Нашег министра народне привреде, г. Симу Лозанића, министра на расположењу; за Нашег министра просвете и црквених послова, г. Андру Ђорђевића, проФесора Велике Школе; за Нашег министра унутрашњих дела, г. Јеврема Андоновића, члана Државног Савета; за Нашег министра правде, г. Косту Н. Христића, Нашег изванредног посланика и опуномоћеног министра на Двору Његовог Величанства Краља Румунског; за Нашег министра грађевина, ђенералштабног нуковника г. Јована Атанацковића, помоћника и вршиоца дужности начелника Нашег главног ђенералштаба. задржавајући му чин и ранг у војсци; за Нашег министра војног, ђенералштабног пуковника г. Драгомира Вучковића, команданта дринске дивизијске области. Иредседник Нашег Министарског Савета, Наш министар иностраних дела, нека изврши овај указ. 11. Октобра 1897. год.

у Београду. Председник Министарског Савета, министар иностраних дела, Др. Владан Ђорђевић с. р.

АЛЕКСАНДАР

с. р.

ТАОИНА ПИОМА

(продужење) У Берлину, Јула .... Поред осталога овде обраћају особиту пажњу на оне квартире за гроги. . . То су тако зване — Реппеп. У таквим локалима ноћива само сиротиња и онај последњи сталеж великоварошког друштва. Али, међу њима могу се врло често наћи и окорели лоиови и злочинци. У таквим становима страх је од гада и трулежи. Када се посетиоци које ноћи намноже, онда снавају један преко другога, а више пута дремају седећи, јер места немају. У оваке станове полиција берлинска често улази и велику масу »гостију« собом одводи. Тако исто под строгим су надзором оне каване и гостионице, у којима се скупљају и баве сумњива лица. У такве каване долазе вигиланти, полицијски агенти, пазе на све, купе вести о кривичним догађајима, па то после достављају криминалној полицији. Интересно је гледати, како се полиција креће после на ова места. Потеру води члан. Са њим иду 5—6 агената и ио 10—15 жандарма. Све се држи у тајности, јер и лопови имају своје „агенте," који опет пазе на кретање полиције. Пре него почну преглед и претрес сумњивога локала, начине расиоред, и, дошав на место, сваки заузима своју позицију. У кавану улазе агенти и заузимљу положаје тако, да су им леђа осигурана, како их ко од злочинаца не би изненада напао. У кавани се то више пута примети. Окорели лопови дадну друштву знак, да се чувају. Један по један стане се онда примицати вратима, али дотле је члан већ дао знак, и жандарми су посели све изласке. На поље нико не може. Члан онда улази у кавану и командује публици „сви мирно. 1< По том залази од једног до другог и уверава се о сваком госту: ко је какав. Наравно, ту вигиланти означују: ко је опасан или не. Али да то не би пало у очи »поштованој публици," онда се унаиред овако уговори: да вигилант сваком опасном лицу стане с десне стране. Кога дакле опазе до вигиланта с леве стране, тај је лопов, и онда га агенти одмах хватају. Али сваки се лопов не предаје лако, и онда настаја гужва. Полете столице, столови, чаше, више пута хладно и ватрено оружје. Лопови се реше на одбрану. Чим се пре тога што примети, члан звизне звиждаљком. На тај глас улази жандармерија. И она чини своје. Оваке »рације,« како они зову, више пута заврше се крвљу. Нисам један пут гледао коликој се опасности органи полицијски излажу. После једне оваке битке видео сам једнога жандарма свог крвавог: по лицу био је сав