Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

поток, <( сељани из истог села: Миленко КраловиК, син му Недељко и синовац Вукајло почну на једном крају на тој утрини шуму крчити и разграђивати је за њиву. То су исто почели радити и Јарга, Вукоман, Јездимир и Живко Шетоњићи из истог села, само на другом крају. Како су били близу једни другима, за несрећу, иочели су се свађати, спорећи једни лругима „право" на заузимање утрине. А да би и делом доказали, ко је у »пречем праву," кидишу једни на друге и почну се тући. Нису за то бирали срества. Нрво су употребили сикире и будаке, а кад су видели, да је то слабо оружје, почели су се тући и из револвера и пушака. Ова борба на живот и смрт трајала је скоро читав сат, док људи нису стигли да их разваде. Али та прниомоК веК је била доцкан. Док су људи стигли, они су у велико иоделили Косово. На првој страни пао је мртав Миленко, а син му Недељко и синовац Вукајло тешко иовређени. На другој пак страни буде тешко рањен Јездимир. — Сутра дан умро је и Недељко, а дан доцније умро је и Јездимир. Остао је у лшвоту још тешко повређени Вукајло, и ко зна, да ли ће бар он моћи преболети. Ово није први случај, да људи у овоме крају гину око државне утрине.

УХВАЂЕНИ

Оглашени хајдуци, Милош Којић из Кораћице, среза. космајског и Никола Јовановић из Бегаљице,, среза грочанског окр. подунавског, опкол,ени од потере полицијске, ухваћени су 8. ов. мес. у вече, у селу Тулежу среза колубарског.

Велимир Ђуровић жандарм бр. 422, са службом при кварту савамалском ухватио је познатог коцкара и лопова ВујицуНовицу Грујића званог »Мургу <( , чију смо слику донели у првом броју нашега листа, а који је и доцније тражен расписом по делу опасне крађе. — »Мурга« је ухваћен на овај начин: 7. ов. м. Велимир је био на служби на позорничкој линији у „Босанској 0 пређе »Поп Лукиној 1 ' улици. Око 10 сати пре подне, спази Велимир на 20—30 корака једног познатог човека, одевеног у сељачком али богатом оделу. Изгледао је као трговац. Кад им се погледи сусретоше, »трговац« натуче капу до ушију и извади мараму из џепа да се ко бајаги убрише. Дуго се брисао, тако, да му се лица добро не види, и сасвим куражно хтеде да прође Велимира. — Охо, трговче, стани мало, стани. Одавно те тражим. — Кога ти тражиш? — обрецну се „трговац", као увређен од неучтивог жандара. — Па тебе, Вујица!... Гле, гле, како се проФинио... Море познао бих те на пушкомет. — Какав Вујица. Шта ти булазниш којешта?! Знаш ли ти да сам ја трговац из Остружнице.... Дотерао сам шљиве.... Немој дер. да те јавим управнику, — ђаво ће те однети. Зар си ти овде одређен да људима сметаш у трговини. — Хајде ти овамо до у кварт, па ме после можеш тужити коме год хоћеш, — рече Велимир и шчепа га за јаку. — Чујеш . . . Видим, да ме баш добро познајеш, но пусти ти мене. Од тога ти немаш баш ништа што ћеш ме предати полицији. Ево, даћу ти десет банака, пусти ме. — Не помогоше ти ни сто банака. Ја сам се заклео да ћу службу савесно вршити. — »Напред® викну строго Велимир и одведе га у кварт своме старешини, г. Влајку, члану. Велимир, за ревносну службу, заслужује сваку похвалу.

РЕЦЕНЗИЈЕ НА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" »Вечерње Новости« бр. 263 нод знаком С. М. М. уч. Соко Бања доносе ово: »Полицијски Глашик а , стручан лист за све полицијске радње. Уређује приређивачки одбор, Одговорни уредник Н. Димитријевић, издази сваке недеље, а штамна се у Краљ. Срп. Држ. Штампарији. Под овим именом почео је од скоро издазити у Београду овај стручни лист за све подицијске радње, и пред нама ]е већ осам бро-

јева, овога одиста одлично уређиваног листа, са језгровитом садржином. У I броју донео је с.шку садањег министра унутрашњих дела г. М. Кр. Ђорђевића. „Полицијски Гласник" огворио је дал>е рубрике за разне полицијске и опшгинске радње, по разним предметима које ће бити путопођа, нашим полицијским и општинским чиновницима. Душа листу види се да је наш стари ветеран г. Таса Миденковић, те му јс за то и садржина онако плодовита и богата. Прочитати «Тасина писма <( — што оно веле „вреди пара", а шта да речемо за „коцкарски — егавачки •—• језик, чији је речник опет — чини нам се г. Таса уредио —- њега би просто требао сваки полицијски орган, почињући од жандарма па на више, да зна. Задаци из овога језика треба да буду већи и разноврснији. Поред осталих добрпх страна које, су у ((Подицијски Глаоник" заступљене, понајбоља је та, што извоси оригиналне ФогограФије здиковаца и коцкара, са њиховом верном биограФијом, те тим начином упознаје свет са зликовцима, од којих му се ваља чувати, а у исто време чини вдастима олакшице у иознавању и хватању здиковаца. Једино што би има.ш напоменути, „Полицијском Гласнику" то је, да појевтини претплату, или да обим листа буде већи, а излажење чешће. Тим би начином дао могућности, да га сваки, а особито механџије примају, код којих зликовци и коцкари обично нађу уточишта. Сем тога, требадо би и на учитеље применити оно у в пола цене", како би и они могли добијати овај лист, јер они се по свима кутовима наше отаџбине налазе, па би у приликама, познавајући ФотограФије појединих зликоваца, могли бити од велике користи властима у хвагању и проказивању зликоваца. Овим кратким реФератом, ја имам намеру, да свакоме препоручим овај одличво уређивани лист.

И8ЈАВЕ, ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА

Идући број обуставиће се многим нашим читаоцима, који до идуће суботе не пошаљу претплату. Радо ћемо примиги све бројеве који су добро очувани, од свакога, који не мис.ш држати ваш дист. Ако наши скупљачи желе : да се од нове године наш лист прошири, или да дисту, овакав какав је, буде нижа цена, онда треба сви подједнако, за проширење његово, да се постарају. Имамо скупљача, који су још одма при појави „По.шцијског Гласника" испунили своју дужност и обилато га потпомог.ш, а има на жалост и таквих, који јогп нису ваш.ш за вредно, нн да нам са једном дописном картом јаве : црно или бело. Још једвом се обраћамо на ове друге и молимо их да разуму : колико нас труда и трошка стаје издавање оваког једног листа, па да пас у овоме предузећу потпомогну, како би овај лист и даље одговарао ногпуво постављеном циљу и могао са успехом да врши "свој задатак. Само од заузимања свију оних, којима је збиља до тога стало, да аредано и са разумевањем отарављају своју службу, можемо очекивати, да лист буде онакав, какав је од вајкада код напреднијих парода.

Моле се скупљачи да нам врате онај вишак бројева, што им је слат све док нам нису доставили бројно стање претплатника. Ово нека учине шго пре, јер су нам исти потребни. Нарочито број 9. нам је најпотребнији.

„ПОЛИЦАЈАЦ" Јављамо нашим читаоцима а и осталоме грађанству, да ће, најдаље до конца овога месеца, бити штамнан календар за 1898. годину под називом „ Полицајац С( . У овоме календару биће слике свију коцкара, лопова, варалица и разбојника, како наших тако и оних страних, за које се држи, да се скитају и крију по Србији и Бугарској — са кратким њиховим биограФијама. Удешен ће бити за џеп тако, да га сваки полицај, жандарм, путник, трговац, занатлија и у опште грађанин, може уза се носити и увек сумњиво лице, с киме се ма где сусретне, познати. Цену ћемо објавити у једноме од идућих бројева. Нећемо овде разлагати корист оваког једног издања. Само се по себи разуме, да ће овакав календар са оваком садржином бити од веома велике користи свакоме, па ма он био у своме биро-у. радионици, на путу, у војсци и т. д.

ШТАМПА КРАЉ. СРП • ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.