Полицијски гласник

90

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12

КРЕТАЊЕ ПОМЦИЈСКИХ ЧИНОВНИКА а, Постављени г. Алекса Стевановић, начелник прве класе окр. нишког, за инспектора прве класе министарства унутрашњих дела. г. Светозар Јањић, инспектор прве класе министарства унутр. дела, за начелника прве класе министарства правде. г. Божидар Мутавџић, начелник треће класе окр. ваљевског, за судију апелационог суда. г. Милутин А. Поповић, начелник треће класе округа моравског, за секретара прве класе касационог суда. г. Ђорђе Генчић, бивши окружни начелник, за начелника прве класе округа нишког. г. Светозар Магдаленић, окр. начелник у пензији, за начелника прве класе округа топличког. г. Ђорђе А. Петровић, начелник окружни у пензији, за начелника прве класе округа моравског. г. Михаило Д. Павловић, помоћник прве класе начелства окр. рудничког, за начелника четврте класе окр. ваљевског. г. Сретен Н. Ђорђевић, члан ирве класе управе града Београда, за ванредног помоћника прве класе а да врши дужност начелника округа тимочког. г. Милан Симић, начелник прве класе ср. јасеничког окр. подунавског, за начелника прве класе среза жичког округа рудничког. г. Војиолав Павлићевић, јавни правозаступник из Београда, за начелника прве класе ср. јасеничког окр. подунавског. г. Панта Стевановић, срески начелник у пензији, за начелника друге класе среза жупског окр. крушевачког. г. Иовак Симић, срески начелник у пензији, за начелника друге класе среза нишавског окр. пиротског. г. Јеремија Плевљакушић, порезник смедеревског нореског оделења, за начелника треће класе среза трнавског округа рудничког. 6, Пензиописани г.г. Јоксим Јоксимовић начелник треће класе окр. топличког, Драгољуб Јовановић начелник друге класе окр. тимочког, Драгутин Тодорић начелник прве класе ср. нишавског округа пиротског, Живојин Стојановић начелник треће класе среза жупског округа крушевачког, и Витомир Јестровић начелник треће класе среза жичког окр. рудничког; сви на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда. в, Отпуштени г. Сретен Којић начелник прве класе ср. трнавског окр. руднивког, на основу § 76. зак. о чинов. грађ. реда.

ЛУДИ10 ИЛИ ОИМУЛАЦИЈА? (СИНОВАЦ УБИО СТРИНУ) Један случај симулације душевне болести, после извршеног хотгимичног убиства без предумишљаја од Иг ВОЈ. М. СУБОТИТ.А - МЛАЂЕГ СЕКУНДАРНОГ ЛЕКАРА У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ.

«Еп ;»6пбга1 пеп п' ез!: р1из сНШсПе а 81ти1ег ^ие 1а ГоНе". Г >г Магсб. (( Оег 8Јти1ап1 Ј51ејсћ1 с!ет 8сћаизр1с1ег, аћег ег тиаа Ошћ1ег ипЈ Всћаизр1е1ег ги^1ејсћ, ја посћ тећг, — ег ти88 ћеаИпсНц 1тргоу1за1ог вет!" Рго(. Иг КгаГГ1-ЕМпд. (( Ко1опбсће 81ти1ап1еп зтсЈ ћ&иПјЈ §епи§ егћИсћ ЈеГе1Пе, ће1а81е1е 1п<1тс1иеп». РгоГ. Вг КгаГГ1-ЕМпд. У страном свету, где и лаици могу лако набавити и читати психијатриске списе, дешавало се, да кривци, на основу онога, што су читали о душев. болестима, симулују душевна

обољења. Било је тако вештих симуланата, да је муке и труда требало, док се могло доказати, да то није душевно болестан човек, него симулант. — Срећа је само, што је за симуланте веома тешко, управо немогуће, да буду у својој симулацији ариродни, онаки, каква су заиста душевно болесна лица: »у оаште од свију симулација, најтеже је симулисати душевне болести (Магсе)". — У своме престављању, да су душевно болесни, симуланти обично иадају у грешку да аретерују: мисле н. пр. да је свест душевно болеснога, апсолутан контраст свести умно здравога лица. Отуда долази да симуланти престављају апсолутну немоћ говора, изговарања, писања. читања, рачунања, да се показују заборавни, и као да се ничега не сећају; да праве гримасе, и тако глупо-смешно лице, како умно болесни никад не праве, слично игри глумца, који не уме верно да преставља умно болесног човека. — У учебнику (од 1862. године) славнога и признатога научника Францускога, психихијатре Бг Магсе-а, који је на жалост и сам, у својим четрдесетим годинама био душевно оболео, и у лудилу себи живот одузео, налазе се следећа, веома лепа размишљања о овом предмету. Тамо се вели: »Лица, која хоће да се преставе, као душевно болесна, полазе са погрешног аоауларног гледишта, да су све радње умоболних екстравагантне и бесмислене, да су њихови говори без икакве везе, да не могу ни две паметне речи одговорити на стављена им питања". — „Услед тога, такова лица направе се смешнима, у свему аФектирају, и обично се труде да њихови одговори буду апсолутно супротни стављеним им питањима. Тако н. пр. ако се питају колико им је година, шта су, чиме се баве, где станују, они дају са свим апсурдне одговоре, састављене из речи, које су им случајно на памет иале, и престављају се, као да ништа не разумеју, на ни смисао стављених им питања! Тако што год не бива чак ни код акутних психоза. Луд човек, ма како било његово душевно стање, кад већ по нешто хоће да говори, ипак одговара на нека од постављених питања, особито кад питач уме да пробуди код њега пажњу. Истина ови одговори могу бити измешани и са којом делирантном идејом, без везе и смисла, али ипак има по нешто, што стоји у вези са самим питањима. — »Ако се симулантима да да пишу, читају; ако им се да новац, да кажу његову вредност; ако се питају колико је сати, који је дан, месец, година, онда се од њих чују само апсурдне Фразе, без смисла и везе, у опште говоре и творе са свим суаротно, него што би требало, и онако, како не би ни један душевно болестан човек учинио". — Да наведем само један, између многих примера: ПроФ. Форел у Цириху описао је случај, где симулант на питање; шта је ово (кључ), одговара: увлака; колико -је ово прстију (два), одговара: 3, 5; колико је 3X3, одговара: 6 . . . 9 ; колико је 3X4, одговара 10 и т. д. Из таких Ђ глуаих"- одговора, да се одмах извести закључак, да је то са свим ординарна лаж, симулација лудила, јер н. пр. ни најтежа душевно болесна лица — паралитичари —• не би за кључ рекли да је увлака! Ове неследствености и супротности, најбољи су материјал за лекара, да може дати своје одсудно, мишљење: симулант! Симулант, кога је посматрао проФ. Форел, и о коме напред говорисмо, извршио је у напитом стању 2 покушаја убиства у току од неколико сати. Одмах ухваћен и исаитан, аризнао је дело; доцније је говорио да се ничега не сећа! Иосматрањем, на горњи начин, ухваћен је у лажи. — Мишљење проФ. Форела о овом симуланту, било је: 1) да се овај човек у времену извршења оба покушаја убиства, налазио у стању смањене урачунљивости, а то стање веома је смањило (ограничило) код њега моћ самооиредељења и расуђивања; 2) да је то стање било условљено пијанством; 3) да он није у времену посматрања био душевно балестан, него да је душевно обољење покушао симуловати; 4) да су етични и морални његови осећаји јако отупљени«. Овога кривца суд је осудио на 3 године робије и 4 године губитка грађанске части. Које врсте душ. обољења бивају симулисане? »Неки симулују деменцију; неки слабоумље" (Магсе). Испитујући ток и развитак »болести.« обично се констатује, да се »болест« развила баш у времену, када је злочино дело учињено, или одмах после тога, а то по себи даје права мислити на симулацију. »Болест" код симуланата стоји увек у узрочној вези са оним, чега би се они веома радо »помоћу своје болести <( хтели отрести, било то да је злочино дело, војена служба,