Полицијски гласник

102

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

6РОЈ 13

Испитани сведоци: Станко и Миљко у свему су потврдили наводе тужиоца Петра и то: 1. Стапко: да је, враћајући се .са појате, око 10 сахати у вече, спазио Исидора, где стоји пррслоњен уз плот према кући Нетровој и нешто гледа. Кад га је био спазио. он је Исидор — чучнуо поред плота у намери да се сакрије, и Станко је међу тим отипгао дал>е својим путем без да је што Исидора питао, јер зна да је насртљив. Дакле видео га и познао; и 2. Миљко: да је те ноћи изишао из своје куће — која је близу Петрове — да стоку обиђе. Враћајући се из кошаре, према месечини, видео је Исидора, како мину поред плота и изгуби се иза ограда Марка Гајића. Лепо га је, вели видео и познао. Помислио је: шта ће овај .у ово доба овде? Мора бити да нешто смера. И доиста, сутра дан чуо је да је Петар покрађен. Дакле, и он га је видео и познао. Оба су на своје казивање и клетву обећали. Узет по овоме на одговор Исидор пориче, да је те ноћи био пред кућом Петровом, већ је, вели, целу ноћ спавао у кући свога стрица, сем што је једном изишао иоради »нужде® напоље. Сведоцима не верује за то, што са њима живи у омрази. У своју одбрану није могао да наведе никакве стварне доказе, до једино то, што се позвао на свога стрица Станојла, који ће му, вели, посведочити да је целе ноћи код куће био, и да никуда из куће није излазио. Испитан по овоме Станојло; стриц Исидоров, показао је, да је Исидор заиста био у вече између 25. и 26. т. м. у његовој кући, где су вечерали. Ио вечери, вели, Исидор је отишао код свога побратима Николе Мрачића, а кад се одатле вратио, не зна. Зна само то, да га је сутра дан, кад је устао, видео у кревету. И он је на своје казивање клетву обећао. Суочени по томе: Станко, Миљко и Станојло са окрив. Исидором, казали су му у очи све оно, што су противу њега на своме испиту показали. Из целе ове радње дакле види се: а) да овде постоји дело опасне крађе из §. 223, крив. закона, и б) да је извршилац овога дела Исидор Дулић тежак из Оглађеника. И ако Исидор кривицу не признаје, противу њега стоје ове околности које га за учиниоца истог означују: 1. Што је при њему нађен „калауз« кључ, којим је брава на подруму Петровом отворена, као што је то полиц. извиђајем утврђено — §. 121. тач. 1. крив. суд. поступ. 2. Што је био на лицу места, у времену, кад се казнимо дело догодило — §. 121. тач. 7. крив. суд. поступ. 3. Што се лажно изговара да није из куће, у времену учињеног злочинства, нигде излазио, док је то на против сведоцима утвр1)вно —- §. 125. крив. суд. поступ.; и 4. Што га оштећени Петар за кривца опредељено означује — §. 131. под в. крив. суд. пост. Са ових разлога, а на основу §. 117., 118. и 130.6. крив. суд. поступка, подписати иследник решава: Да се противу окрив, Исидора кривична истрага продужи, но за време, док иста траје, да буде у притвору. Пошто је пак ово-срески затвор несигуран, а Исидор је кадар да из истога побегне, јер је познат као опасаи и неваљао, у смислу §. 140 крив. суд. поступ. да буде још и у окову. Ово му решење одмах на подпис саопштити, па за тим даље поступити по закону. 29. Априла 1897 год. Н . . . Иоледник, Начелник срески Деловођа, писар Илија Маркови1>. Славко Шајковић. Примедба: Окрив. Исидор жалио се противу горњег решења првостепеном суду у и суд је на основу §. 131. крив. суд. поступ. исто решење одобрио а жалбу одбацио. Иследник даље истрагу продужује. Прибира доказе. Истражује материјалну истину, и т. д. И кад дело потауно иследи, поступа даље у смислу §. 158. крив. суд. поступ. а кривца са актима чињенога ислеђења спроводи суду на осуду. Уз акта ваља послати и ствари које стоје у вези са кривичним делом.

Ми смо ово-кратко, и ако не исцрпно донели, као образац, по коме се имају водити кривичне истраге. Ако се пак у току даље истраге обеснаже докази, изнети противу окривљеног и истрага добије другн, супротни карактер, онда је остављено иследнику, да према томе поступи по §. 29. крив. суд. поступ. В Р А Ч А Р Е

Чудноват је појам у нашега народа. Ако му кЗ у кући занемогне, трчи код врачаре. Ако во не јсде, перната живина, липсава и т. д. опет хајд' код врачаре. Једном речи, врачара је код нашега народа и лекар и нека виша моћ, која својим очима гледа у тајну наше судбине. Наш се народ љуто вара, што се баца у наручја оваких варалица. Врачаре нису ништа друго до пуке варалице, које живе од зноја других људи. Треба само имати на уму ово: кад би врачара знала тајне природне, она би прво себи помогла, па онда другима, те се не би потуцала од немила до недрага,* јадна, одрпана и гладна. Па ипак народ њима верује. Он се њима предаје и, са неком св^том нобожношћу, извршује њихове наредбе. Да наведемо само један случај. Славку Шолићу занемогне дете. Нешто је »заковрчило" па ни маћи. У. селу је баба Манда чувена врачара. Куд ће сиромах Славко него код ње. Разуме се да је тамо отишао »са пуним рукама". Мудра баба видела је пред собом — гуска, кога треба што боље очупати. Саслушала је мирно јадног човека, завртела је главом, а с^ди чуперци падаху јој по очима и раменима. — Па баш тако, упита она, а очи јој играју као по лоју. То су, мој синко, чини, које треба што пре скинути. Он ,је на нешто »нагазио«. Бога ми •— „нагазио". Ал' ништа, све ће то проћи, само кад баба Манда учини своје. Него то се ради у млади петак. У тај се дан моја реч слуша. За то иди кући, па дођи прексутра. Онда је млади петак. Ал' понеси собом: црног петла, добро урањеног; овцу јаловицу; пет ока масти и 10 ока вуне. Па онда, нађи небушен дукат. Све то донеси, јер ми треба за мој посао. Ако ти дете не оздрави, ево, ту сам најтања. И баба, обично тада покаже сухом руком свој смежурани врат. Шта ће сирома човек? Дете му је мило и драго. Набави све што треба и однесе баби. Тек тада. настаје процедура врачања и бајања. Та је појава колико одвратна толико исто и смешпа. Баба озбиљна. Узима у тепсију чисте воде са извора, У ту воду баца врео жар.' Ако угљен остане на површини воде, добро је, а ако падне на дно, хрђаво је. Зли су дуси још у болеснику. Мора се на ново бајати, па боме и поклони доносити. Од те воде налије бака у суд ономе, који тражи лека, и вели му, да болесника три пут.њоме по глави пошкропи а потом да га залаже. Бива случајева, да болесник сам од себе оздрави, или што је болест лака, или што му је природа јака, па је могао извесну болест преболети. У таким приликама, сељани држе, да је болеснику помогло врачање баба Мандино, или које друге њене др^ге, и онда се њена слава. проноси и у друге округе тако, да свет њој јатомично јури за савете у извесним случајевима. Ове варалице, у опште, имају и своје јатаке, преко којих врше моћ свога врачања. Тако на пример, њен јатак украде пар волова Илији Јакшићу, и, по договору са бабом, веже их код потока на граници среза Т. Сиромах Илија, тражи своју стоку, кука и запомаже, док се тек не присети: да оде до врачаре. Тамо затече њу мирну и озбиљну. Кад јој се изјада, она узме опет воде у тепсију, или размеће карте. Дуго нешто гледа, расматра, маше главом, па отежућим и неким свечаним гласом вели, како га је сам Бог до ње упутио, и како се његови волови налазе гу и ту код потока и т. д. И донста, Илија налази тамо своје волове, к'о да их је руком својом на томе месту оставио. Чуди се, прича, и разноси њену славу, а баба са својим јатаком да пукне од смеја. Зна се већ по себи, да се баба за свој посао добро од Илије наплатила,. и да је и јатак добио свој »исе". На против, кад баба не зна о каквој ствари, онда прибегава лукавству и околиша као маче око вреле каше. Тако је код сељана, простог света. А код нас, који се сматрамо као образовани? Како је код нас ? Можда још црше и горе. Ето, баба Јула у сред Београда »чуда чини«. Њој долазе прве „даме" па боме и господа, и она пророчки показује шта ће се коме у животу догодити. Наравно, да се њој мора