Полицијски гласник

БРОЈ 13 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 103

БЕМ МАЂАШ и КАТАРИНА ГРИНХОЛД То вам је виши чиновник пештанске штедионице. Према положају и васпитање му одговара. Отмен је и углађен. Пре кратког времена извршио. је у Пешти превару у вредности 10.000 Форината, па је за тим побегао са Катарином Гринхолд, женом неког угледиог пештанског грађанина. Он је на име неког Игњата Кирланда там. узео 40 акција, чија вредност износи горњу суму. Акцнје ове узео је из исте штедионице где је као чиновник служио. Пред само бегство, његови пријатељи видели су, да је при себи имао 6000 Фор. На питање: од куд му тај новац, одговорио је, да је исти подигао из банке на име свога оца. Потером полицијске власти дознало се, да је Мађаш, на неколико дана после извршене преваре био у Бечу, и да је тада заједно са Катарином преноКио у хотелу „Норд банхоФ -у к , но обоје под туђим именпма. У Бечу је казао, да путује за Немачку, у цели, да своју „рођаку" Катарину отпрати у место њенога рођења. Међу тим, по другом једном извештају, он Бем Мађаш Ј е одиутовао у Беч само за то, да затури свој траг, јер је одмах за тим виђен заједно са својом сапутпицом на прузп железничкој Нови Сад—Земун. Вероватно је, да је Мађаш са Катарином посетио и Србију, па, или се овде задржали, или су даље отишли за Бугарску а можда и Турску. Овде, дакле, приказујемо две „тице", које из Беча, Пеште и т. д. долећу амо на »оријент", да се у . 4 каквом скривеном гњездашцу ■ сакрију и топе на зрацима своје »плаховите" љубави а . ! боме и на „паклу" оних штедионичких Форината. Наша . полиција нека припази на ове ' две „тице% па с њима поступи т/р онаг.о, како закон наређује... ШПо овим сликама лако се могу попнати, Мађаих је стар 29 г. Родом јс из Мађарске. Ожењен. има и деце. Осредњег је раста ; дугуљастог, бледог лица. Косе сме1)е а очију црних. Малих, плавих бркова, а и плаве браде. Поси увек наочарс. Чела високог а носа кукастог. Деснп му је кажипрст краћи. Катарина је из Ђер■ ме!,е: има око 30 год., средЉ н>ег раста, граорастих очију. ^ — плаве косе. Уста малих, праКатарина Гринхолд вилнога носа; лица у опште округлог и бледог. На себи има црну, свилену хаљину. Појава господска. То је у главноме њихов опис. Остало допуњују слике....

Начелник окр. ужичког депешом својом од 23. пр. мес. № 11346 јавља, да су 22. ист. мес. у вече 12 непознатих злпковаца дошли у механу рибашевачку па свезали : газду механе

претходно казати име, стање породично, односи у животу и т. д. и тада тек, на основу »своје науке к , казује шта ће бити и шта ће се у најкраћем времену догодити. И за чудо, веле многи, да погађа као да из књиге какве чита. Кад види пред собом младу женску — веле, одмах погоди да је — девојка и да је још и — заљубљена. А молићемо, која девојка није заљубљена? Ш онда, кад види младића зна као на длану да је момак и — да је и он заљубљен. Јел' те да је то чудновато? Тек, како хоћете, ама она, од иара лаковерног света, сазида себи лепу кућу и живи као »бубрег у лоју«, а свет ко' свет, нека и даље јури њој, да из њених уста чује своју судбину. Ми би молили надлежне полицијске власти, да овим варалицама стане једном на пут, како неби и даље варалн наш лаковерни свет. У тој смо цели и исгшсали ове ретке. За такве женске има власт ослонца и у кривичноме закону, па нека према њима примени сву строгост законску. Ко себи не може да помогне, не може ни другоме. То је опште начело. Врачање, бајање, ирорицање, терање злих духова и т. д. проста је обмана. За болест помаже лекар, а за зле духове школа. То су две чињенице, на које треба наш свет да рачуна.

ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛБУМА

СТАНИМИР МИЛУТИНОВИТ,

лопов и варалица

Млад је. Сад му је тек 17 година, а већ је неколико пута био кажњаван полицијски, а једном и судом на три године затвора. Ову је казну издржао у Топчидеру као — малољетан. Станимир је родом из Књажевца. Омален је, нежан и леп. Добар је гимнастичар. Виђа се да служи и као келнер по хотелима. Служба му је мост, преко кога иде да извпттти кп.чћ\- или да когавешто превари. Можда и сада где год слу^жи. У последње време био је у Софији . По изгледу леп и примамљив, упознао се тамо са неком постаријом женском, која је служила код једног бугарског министра. Пре извесног времена пође та жена за АустроУгарску, на свадбу своје кћери. »Случајно« себаш тада и Станимир крену за Србију. Путовали су у друштву све до Ниша. Лепо се и врло љубазно ту опростише. Станимир галантно пољуби своју »сапутницу« у руку, а она кокетно климну главом и врло се мило на њ насмеши. Шалостан је то био растанак. Кад је воз пројурио нишком долином, поштована госпођа у мало није у несвест пала, али не за младим својим каваљером, него што је приметила, да јој нема њене ручне торбе, у којој је био један леп брош, железничка карта и пасош. По опису покрадене »даме«, Станимир је одмах ухваћен, али је дрско порицао ову крађу. Доцније ипак је признао. Он је мислио да ће у торби наћи пара, али се преварио, јер је та '»дама 11 свој новац послала раније поштом а задржала само толико, колико јој је било најнужније за пут. — И лопов се по кад-кад иревари у своме рачуну. Доносимо слику овог младог неваљалца, да сваки на њ мотри и да га се у извесним приликама добро причува. Може се превијати, заклињати, богорадити, ал' опет — чувајте га се, јер вук длаку мења а ћуд никако.