Полицијски гласник

106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

ПОЛИЦЖЈОКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ*) (НАМЕЊЕНО ПРЕСТОМИЧ^ОЈ ПОЛИЦИЈИ) штше Један члан београдске полиције. Београд је престоница; он почиње узимати на себе облик велико-варошког живота: корача, развија се, напредује и мења — своју физиономију. На културном је хисторику, да изнесе све мене, које је Београд сачекао од дана кад је први пут запарано у његове груди, да прими на себе човека као свога становника, па до ј наших даиа, — а ми, ми хоћемо да говоримо о нашем лепом Београду у оквиру нашега листа. Карактерна је црта престоничких градова, да су они цен- ј тар, жижа, свега штр ради на културном, цивилизаторском, ј нацпоналном и хуманом прогресу једног народа. То је опет природна последица усредсређивања целокупног државног апарата на једном месту: дентрализовање све снаге и иницијативе свега државног живота у близини њеног импулса. Па ипак, упоредо са прогресом, културом, науком; упоредо с облагорођавањем и интелектуалне и материјалне стране човекове, — престонички градови изобилују и оном другом страном човечије природе, њеним наличјем, коме је посвећен наш лист. — То је судбина прогреса човечанства! Као и људи, и градови имају своје физиономије. Ми нећемо говорити о оној веселој свечаној физиономији престоница, коју добијају о народним празницима, локалног и нелокалног значаја; о свечаним престоничким дочецима ; о свима парадама, које, вољно и невољно, ваља да имају тип или општег весеља, или опште жалости, или опште поште. Наш је циљ да говоримо о оној физиономији престоничких градова, која се бележи у полицијским аналима, о којој полиције воде рачуна, чија се ФотограФија налази у њеним албумима. По тој физиономији , престонице је имају другу дању, а другу ноћу; другу о овакој, а другу о онакој свечаној прилици. Свуда на западу, где полиција хоће и труди се, да правилно схвата свој позив, она живо участвује у стварању престоничких Физиономија. На заиаду, аолицији је једино и циљ, да аолицијску физиономију арестоничких градова сузбија, уништава, да јој даје што аростији облик, и да је уљуђује, углачава сву раиавост, отуаљује сву оштрину којом аара о арогрес, културу и хуманост. -Кад закорачите у прву полицију на западу, кад сте човек од Фаха, кад умете да говорите језиком свога позива, онда молите: да вас уаознају с физиономијом овога града. И, онда, испред ваших очију, као у калејдоскопу, пролази шаренило личности, група, батаљона: — нерадника, пролетера, из којих се лагано издвајају типови убица, кесаротла, варалица, лопова, ФалсиФикатора; испред ваших очију ређа се сав смет човечанског друштва, који је оно избацило из своје средине, оставило га на улици, па се ту рађа, уграби да живи и, ако га точак закона не закачи да умре на губилишту — умире на улици. Прогрес не васпитава. Он почиње одваспитања: што не иађе на томе ступњу, као хируршки нож отсеца и баца на сметлиште. Престоничке иолицијске физиономије су сметлиште ирогреса човеманства. То је усуд, или казна Божија човечанству у његовом прогресу од прве преваре, коју је прамајка Ева учинила и нрвог ножа, који је запарао баш братске Авељ-еве груди! Школа, наука, васпитање, гајење породице, морал, помоћници су прогреса. Ти помоћници, слаби створ, човека, упућују станици прогреса. Што не досие, ставља се под конвенционални надзор човечапства — државне законе, који не дају ван закона, којима друштво иде.

*) Под овим на,с.10вом хоћемо да изнеоемо низ чланака, који ће бити опаске стечене искуотвом и практиком у београдској полицији, којој се ти чданци нарочито и намењују. Ови чланци неће бити само указивање махна престоничке полиције, већ ће, указујући на њих, износити мисди како да се исте исправе и н&чине, на које се те мисли дају и извести онако исто, можда, добро и практично, као што пх изводе ирестовичке полиције на Западу.

Закони су, дакле, у држави јемство људском друштву, да под њиховим окриљем, корачају у ирогресу. У реду преставника закона, који штите људско друштво, једно од највиднијих места заузимају добро уре1)ене полиције. Полицијском старању поверена је власт, имање, живот,најважнији Фактори у људском друштву. Полиција посредно врши ту своју дужност, часну и пуну светиње. Старајући се о томе што је друштво избацило из своје средине и маркирано као сметњу у своме прогресу, имајући увек под погледом тај друштвени смет, полиција је у посредној служби прогреса човечанства. У тој својој улози осећа се полиција највише као иолиција у арестоници, јер се у престоницама, центрима и културног, и политичког, и прогресивног живота дотичног народа, највидније и издвајају аолицијске физиономије. Наши читаоци, који нису имали прилике лично да посете ма коју од европских полиција, из „Тасиних Писама« од именованог Тасе Миленковића, добила су за сад бар општег нојма о огромном, прецизном и као добар часовник уређеном апарату, који тачно откуцава, тачно показује и у моменту вам иставља слику те а олицијске физиономије свога града. Апарат је огроман; годинама се ради на њему, на се увек нешто покуцкава, оправља, дотерује према прогресу иолицијске Физиономије, — јер и она има свој прогрес. Да потпуно одговоримо програму и цил 3 у свога листа, ми ћомо, у компарацији наше престоничке полиције са европском, да изнесемо мисао, стечену искуством и практиком, да је застој и, можда, несавременост београдске полиције не у оскудици закона, већ у нехату, неактивности и неенергији, која десетинама година провејава кроз њу. Да то и докажемо. (наставиие се)

Ж 0 Т Р А Г А

VI 0 крађи. (наставак) 3. Прибор лопова. Да је лопову за извршење његоћог, често врло тешког предузећа, потребан разан прибор — оруђа, исто је тако иојмљиво, као што је и за исљедника важно, јер проналазак ма каквог оруђа у какве индивидуе, коју је за крађу употребила, може да буде јак доказ противу ње. По себи се разуме, да ће иследнику од користи бити, акоје при ономе, који је ухваћен, нађено какво сврдло, бургија, маљ и т. д., и ако се то врло ретко дешава. Сваки извежбани лопов увек се чува, да се при њему не нађе ништа, што би га могло компромитовати, сем ако му баш дотично оруђе није за извршење дела безусловно било потребно. Али има много и такових ствари, које лопов увек треба и које он мора да има, али које су тако незнатне, да се он никако не боји што их при себи има, јер се важност таких ствари врло ретко може запазити, и ако се за извршење дотичног дела употребљавају, или се безусловно употребити морају, пошто се иначе дело не би могло извршити. У опште ,се може рећи, да је све оно што се код осумњиченога нађе такође сумњиво, сем ако се може узети, да је то иначе за своју свакидању потребу морао имати. С тога и није могуће набрајати све оне ствари, којима се обично лопов за извршење крађе снабдева и које га, ако се при њему нађу, могу осумњачити. Али се за сумњива може готово увек сматрати онај, који дође у какву гостионицу н. пр. у лаким папучама, или кратким и дебелим чарапама, јер му је то сретство, да лакше изврши крађу. Нарочито ово важи за зимње доба, пошто би иначе у то доба крађу теже могао извршити босоног, или у танким чарапама. Разуме се, да би му тада морале ноге зепсти и неби му онда било лако ићи по хладном поду, пошто такве индивидуе врше крађу по гостионицама онда, када се ту све смири и све одаје охладе. Ако се при осумњиченоме нађе танко и дугачко пруће или већа количина лепка, онда треба знатн, да то при себи носе они лопови, који помоћу тога краду новац из чекмеџета, провлачећи прут, об-