Полицијски гласник

ВРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛЛСШ1К

(07

ложен лепком у отвор од самога чекмеџета. А ако се поред тога нађе прп њему још и парче какве црне материје (гара или угљена), онда је то знак, да тиме гари своје'лице, како ои исто остало непознато. На тај начнн мисли, да доцније, кад се опере, на њега неће пасти сумња да је кра^у извршио. Сваки лопов има увек при себи парче свећице, како би је у каквом мрачном простору запалио, те се на тај начин лакше могао управљати. Исто тако (нарочито кад хоће крађу да изврши разбијањем прозора) носи при себи житког теста или гуме, те тиме намаже прозор, и онда кад га разбије, стакла остану нераздвојна и нечујно падну на земљу. Врло се често поред нриземнога разбијенога прозора нађе по нека. јака удица или замчица од јакога конца. То лопови употребљавају за то, да тиме привуку кроз разбијени прозор из дотичне собе разну одећу, сатове, ланчеве, прстење и т. д. — Исто тако су сумњиви и дугачки џепови у лопова, који крађе врше па вашарима, јер у њих слажу покрађени еспап вашарски. Сваки предмет, у коме се налази мали сакривени ножић, сумњив је, јер таке ножиће употребљавају лопови и кесароши, да њиме прорежу некоме џеп с поља, и на тај начин из истога извуку му новчаник. Зна се и то, да индивидуе које крађу врше у железници, обично носе на рукама добро испуњене рукавице, да се не би величина руке и прстију познала. Важни су и записи, који се при ухапшеном нађу. Р1ије се једанпут десило, да је каква мала, цедуљица, која се при њему нашла, цело дело обелоданилаи на тај начин исљеднику уштедила тешки иогромни иосао око даљег ислеђења. Нарочито је за исљедиика важно, ако прн ухапшеном нађе разне адресе, јер се из тога даје закључити, да су та лица одређена да се над њима крађа изврши. У томе случају треба ова лица учинити пажљивим на то, те да се знају чувати. А ако се нађе какав списак вашара при дотичном, онда треба зиати, да је исти наклоњен, да редовно на вашарима крађе врши. И према томе или је кесарош или коцкар. 4. Помоћници. Веће крађе, било да су оне извршене проваљивањем, нападом или другим којим начином, скоро се увек извршују помоћу ухода или оних, који стражаре за време извршења самога дела. Па како је сам лопов личност, која извршује дело, то се он не сме ни под каквим условом дати да га ко опази. То пак зависи од самога онога стражара, коме је дужност да све учини, те да лопов остане неопажен. С тога такав стражар не чиии ништа, игГо би на њ сумњу изазвало. Он се додуше стара да остане неопажен од лица која улицом пролазе, али ако му то не испадне за руком, или види, да се у опште и не може прикрити, он се онда и не прикрива. Тада намерно гледа да на се иажњу привуче, па ако нађе за нужно, заподене са неким и кавгу, или се учини да је пијан, па шта више, успротиви се и чувару јавне безбедностн. Мирно се да уапсити, само да на тај начин сачува свога другара за кога стражари, те да овај може лакше и неопажен крађу извршити. За стражара лопови не узимају каквога новајлију, већ извеџбано лице, које не стоји на својој стражи непомично, нити иде горе доле као оно војник на стражи. Он се учини као да се враћа кући из какве гостионице, или са каквог ноћпог састанка; звиждуће, пева, посрће, заваљује свој шешир као бајаги да је весео, и најзад легне, као да је пијан, на сред улице. Најобичније пак бива, да онда, када примети да му се неко приближава, нужду врши и том приликом оштрим погледом посматра оно лице, које му се приближава, како би могао опазити, да ли је оно опасно по њега и друга му, који је отишао да крађу изврши. Ако такав стражар запази у долазећој личности да је она опасна, или да може бнти опасна за њ' и зп његовог друга лопова — он онда даје овоме знак звиждањем, или му опасност јавља каквим другим знаком, који је код таквих индивидуа уобичајен и који они на разне начине употребљавају. Ако запази, да је извршење крађе тиме спречено, он онда даје лопову уговорен знак, да гледа пута и начина како да се спасе. Како ће се пак тај лоповски стражар понашати према долазећој дичности и да ли ће себе моћи спасти, то зависи иросто од његове умешности. Пре свега он треба да је вешт, те да може разазнати и оценити, ко је и каква је она личност која му се нриближава. На пијана човека или ђака, који весео својој кући иде, он неће ни обратити своју пажњу,

Једиио што ће учинити, то је: свршаваће своју нужду, како би тиме оиравдао своју присутност на томе месту. Долази ли му пак какви други људи на сусрет о којима није на чисто, али за које се може држати да могу бити опасни, ако прнмете на дотичном месту, где се крађа врши, светлост, шум, и т. д., он онда даје уговорени знак своме друштву, да се неко време умире, свећу угасе, да не шушкају и не шапућу док опасност не прође. Кад опасност пређе, он друштву даје опет потребан знак. Ириближавали се пак какав становпик дотичне куће, комшија или чувар јавне безбедности, а ствар није багн така, да се даје знак за бежање, онда није довољно да даје само знак, већ тај лоповски стражар чини све, да они који крађу врше, добију времена да се сакрију, или бар да са оним што су до тога времена покрали неопажено умакну. У томе случају ои изазове свађу, те се усљед тога начини и ларма, а лопови употребе ирилику да умакну. Тај стражар или сам по што год пита долазећега, или изазове овога на разговор. Он долазећег обично пита за коју улицу, или колико је сахата, или да л' је још која гостиоиица отворена; моли за ватру да Запали цигару, или да му се помогне да устане, јер га јако боли нога усљед пада; или прича како га јако раме боли, па не може сам да навуче горњи капут, но моли, да му се помогне. Исто тако обраћа пажњу на све могуће .као: да је чуо да неко виче у иомоћ, да неко негде јечп, да је опазио неки сумњиви шум, и то разуме се све у сасвим противном правцу од онога, где његово друштво крађу врши. На тај начин, дакле, понзјвише успевају такве индивидуе, те лопови сретно и неопажено умакну. Вештији је, разуме се, онај, који успе, да њега долаазећи најпре што упита. Такав стражар обично се сагне и учшш се као бајаги да је изгубио сахат или какав новац, па кад га долазећи запита сажаљевајући глта му се догодило, он му онда исприча свој губитак и моли га да му помогне тражити, па ће му бити благодаран. Међу тим му на дугачко и на широко почне причати и цело своје житије, само да му друштво добије времена да умакне са оним што је покрало. Неки опет кад опази долазећег, а пошто је својој дружини дао нуждан знак, легпе на земљу н почне да јауче, а кад му се онај приближи и упита га шта му је, он се онда жали како га јако боли нога, или раме, и да се од болова не може да макне без помоћи лекара. Моли га, да му учини ту пријатељску услугу и по лекара оде, што овај наравно из сажалења и учини, али кад се са лекаром врати не нађе болесника на ономе месту, јер је овај са својим друштвом умакао.

ЈЕДНА НЕПРАБИЛНА ПРЕОУДА (Задатак полицијским чиновницима)

Риста Стокић из X. тужио је суду општ. Ф. Тимотија Драчића, да му је из авлије, близу кућњег прага, украо џак кукуруза, у коме је било, од нрилике 60 кила, па је тражио, да суд Тимотија за ову крађу по закону казни а њему накнади за украђени кукуруз, 6 динара рачунећи кило по 10 пара динарски и за однети џак, дангубу и остале трошкове да му плати 6. динара. Ако Тимотије кривицу не призна, подвешће сведоке. Суд општине Ф. добавио је одмах Тимотија, и овај је, на првоме своме нреслушању, признао кривицу. Дакле, сведоџбом сведока не треба овај Факт утврђивати, кад је окривљени сам за себе дело подпуно признао. И суд општине Ф на основу самога признања окривљеног Тимотија — § 34. полиц. уредбе — донео је оваку аресуду: »Риста Стокић из X. тулшо је о&оме суду Тимотија Драчића овд. што му је јуче из отворене авлије у коју сваки приступа има, украо један џак кукуруза увредности 6. динара. Сведоке није за ово подвео, јер се, вели, нада, да ће Тимотије и сам своју кривицу признати. Узети на одговор по овоме Тимотије, признао је подпуно своју кривицу (§ 34.. полиц. уредбе) и према томе има се и казнити. За то суд општине Ф. на основу § 391. крив. закона и закона о таксама, пресуђује: да се Тимотије за ову крађу кукуруза казни са 15. дане затвора. Да плати тужиоцу Ристи на име украђеног кукуруза 6. динара; на име дангубе и осталих трошкова 6. динара, свега 12. динара, и да плати за ову пресуду 2. динара у маркама. По § 15. и 16. полиц. уредбе, ова је пресуда