Полицијски гласник

ВРОЈ 1Ј>

ПОЛЛЦИ.1СКИ Г^АСЛГИК

115

сварује — а резултат: пролетер, из кога се напослетку, таложи свет над којим има полиција да бди и од кога има да чува онај други арави свет који је за културу и прогрес. Прогрес Запада, што само тангира Београд, тал.ожи сав кал и шљам, којим је прогрес праћен. То је судбина географског аоложаја Београда. С националног гледишта, Београд је стожер свега покрета, жеља, тежн.а и иницијативе у претензијама народног уједињења. Као једино моћна и која озбиљно преставља, да српска раса, као држава. може да уђе у коло европских држава, Београд је још и за раскомадано Српство кула-светиља, којој оно тежи. И једна и друга особина. у вишку особина Београда као престоничког града, и чини, те се станокништпо Београда јавл>а у једној шареној, калејдоскопској слици. Прогрес великог просвећеног Занада еп разаапС сталожио је од својих нација само имена великих народа и од 150.000 становника, који чине општу Физиономију Беог])ада, дао један огроман ироценат странаца,. Није безначајно што у својим » П олицијским реФлексијама" унесмо и из културне хисторије Београда две његове карактерне црте: географски и националнп полон-гај. Обе те културне карактерне црте Београда чине најезду, која јако доприноси у стварању или оаихте или аолицијске физиономије Београда. Она је, као заразна, прожмала све друштвене редове и њој — нема више лека. Кад је реч. дакле, о аолицијској физиономији Београда, уз сву карактерност, коју тој физиономији даје Београд као арестонички град, ваља имати на уму и обе истакнуте' културне црте његове. Да пређемо сад на чисто иолицијску физпономпју Београда. Ту, већ на првом кораку, кад хоћемо да изнесемо еп Мос слику полицијске Физиономије Београда, кад само ваља да нам се отворе »анали београдске полиције« и испред очију да пролазе — групе наредника и пролетера, издељани по Фаховима: убице, коцкари, варалице, лопови, кесароши, блуднице, подводници, пијанице, просјаци, скитачи, сав друштвени измет и шљам; — ето, ту већ застајемо, ту се сусретамо са свом невештином, нехатом и без духа — београдском, ирестоничком аолицијом. Београдска престоничка полиција не може, она није у стању, да вам, као човеку од Фаха, само отвори своје а.нале, покаже своје бројеве, који ће вам јасно говорити о наличју нашег лепог Београда: она то не може, — јер ни сама не зна нити их има. Све што београдска престоничка полиција може да вам да, ево, ми у неколико редака нзносимо на тапет: — за осам месеца од ове године београдска је полиција казнила: за скнгњу 1.419 лица; за блудничење 246; за прошњу 113; за коцкање 70; за нијанчење 69; за неред 434; за невенчан живот 90 ; за крађу 122; за подвођење 27 ; за превару 14. — Свега 2.604 лица. Ово је целокуина цифра, која спада у араву иолицијску физиономију .Ово је број иступних криваца, које је београдска престоничка полиција, по својој надлежносги, избацила за осам месеца, од 1-ог марта до 1-ог новембра, ове године. Овом броју ваља додати 1.209 лица кажњених за истунне кривице адмннистративне, хигијенско-санитетске природе: неупис млађих, непријаву кирајџија, нечистоту, безправиу радњу, продавање забрањених лекова, продавање поквареног меса, воденог млека и т. д. и т. д. То је све, што београдска престоничка подиција, кад вам отвори своје „анале" (!), може да вам пружи података за своју полицијску Физиономију. Но има још нешто. Београдска полиција врши један пут недељно и иотере на окитнице, нераднике, — лица, која не могу да покажу ни уредно занимање, ни материјална срества за свој опстанак. Иросечан број лица што их потере шчисте у Унравине затворе, износи месечно 240, за осам месеца 1.920. Осем тога, београдска полиција води још и свој »Списак познатих лопова и кесароша«. То је некакав покушај и зачетак (већ од десетину година) за регистрирање иолицијске физиономије Београда. Број тих лица износи 200.

Ето, у неколико редака исцрпели смо све податке, које је београдска полиција својим животом стекла ; у неколико редака прешли смо најновију хисторију београдске престоничке полиције, која обухвата извесно једну деценију, ако јој прошлост, која као да је непгго светлија, не позајмљује коју годину од својих деценија. Још једном понављамо, то је све што београдска полиција може и што је у стању да пружи. То, опет, што она, можда, од свег срца и свом озбиљношћу и ауторитетом, пружа, ако већ није ништавно, толико је мало, да се показује и слива у један гб, механичан и канцеларијски рад. Међу тим, да нам се не пребаци необјективност, хоћемо, да истакнемо једну карпктерну црту београдске арестоничке аолиције. Оно, што нема у својим аналима, што нема вођене и сређене нолицијске Физиономије, београдска полиција попуњује градицијом , која се ировлачи и прича од генерације на генерацију. Пам&ење је главно што чини еФект беогр. полиције. Колико је опет та карактерна црта београдске полиције извор за аолицијску физиономију Београда довољно је само то, шго је везан за личности и што, да послужи као извор, има тек да се учи, сазнаје и ишчепркава. Све што београдска полиција има, све што она пружа, сва њена срества сад су — на тапету. Да дискутујемо о њима, да их компарирамо и да разгледомо шта нам она казују. (наставиће сеј

И 0 Т Р А Г А VI 0 крађи. (НАСТАВАк) Једном се десио овакав случај: Неки домаћин враћао се позно у вече са неке пријатељске вечере својој кући, у којој је баш у то време крађа вршена. Лоповски стражар, који је знао да је он газда куће, даде својој дружини у кући знак, да гледају пута и начина, како ће умаћи. Он међутим сачека газду пред капнјом. Чим му се приближио и упитао га шта ту ради и кога чека, он му одговори: да му се жена напрасно разболела; да има јаке болове и да је дошао по бабицу, која у тој кући станује, да је одведе његовој болној жени. Газда га увераваше да у његовој кући не седи никаква бабица, да никада није ни седела, нити би он дозволио да у његовој кући станује. Али овај лоповски стражар запомагаше непрестано, доказујући, да му је казато, да на сигурно у тој кући бабица станује. На томе остаде све дотле, док му газда не рече, да ће га одвести до стана једне најближе бабице. Ту понуду прими овај са највећом благодарношћу, на се онда обојица упутише што брже могоше бабичиној кући. Али кад се газда уморан вратио својој кући, имађаше шта и видети. Капија беше отворена, а из ње изађе брзо и последњи лопов са богатим пљеном, који је у његовој кући уловио, а кога он у забуни не могаде ни задржати, нити му лик запазити. Из тога се случаја, дакле, јасно види, како је овај ирепреденп лоповски стражар венгго умео да заведе газду куће, само да би његова дружина лакше и успешније могла свој отпочети посао да сврши. Ако се деси да се дотичном месту, где лоповски страж.ар стражари, приближује чувар јавне безбедности, онда се овај увек стара да га ма на који начин задржи. Но како то увек не испада баш сасвим добро за руком, те да га може у какав разговор уплести, или од њега ма какво било обавештење тражити, онда му обично не остаје џишта друго, до да својим чудноватим и необичним понашањем, привуче на се пажњу чувареву. Пође лн му то лако за руком, онда он обично тако чини, да његова личност ниуколико не падне у сумњу, јер се направи да је болестан, или да је нешто необичнога опазио, наравно на сасвим супротној страни од места, где његово друштво кра!}у врши и т. д. — Не пође ли му ни то за руком и опази ли да његовом друштву прети опасност, онда му обично не остане ништа друго, до да се да ухапсити, те тиме остало друштво да спасе. По себи се разуме, да он ствар тако удеси.