Полицијски гласник

Н6 ПОЈГИЦИЈКИС ГЛАСНИК ВРОЈ 15

да за њега нема никакве опасности. Понајчешће учини се пијан и ларма, те на тај начин изазове чувара да га одведе у хапс, како ће сутра дан опет бити пуштен. На тај начин спасе он другове своје, те ови и крађу изврше и неопажени умакну. У таким приликама такав лоповски стражар посрће, виче, гурне чувара, једиом рачи, он се тако понаша, да га овај мора ухапсити. У овоме има истина доста тешкоће, јер се није лако претварати, али он ипак употреби сву своју вештину у томе. Учини се као да не може да иде, легне на земљу, протестује и моли, али се ипак добро чува, да не учини више штогод, него што је неопходно нужно, т. ј. он не вређа чувара, само да свој положај не отежа. Кад види да је довољно удаљен од места, где му другови крађу врше, он се онда као бајаги почне трезнити, а кад стигне до нолиције и апсе, учини се толико отрежњен, да власт обично не налази за нужно да га апси. А ако се поред тога за време во^ења у иолицију показао добродушан и није се полицијском органу одунирао, нити га овај могао као какву лопужу познати, онда буде обично пуштен са напоменом: „да му се то као првина прашта, али други пут тако што да не чини, јер ће бити кажњен". Не пође ли му пак за руком да се пијанством претвара, онда обично бира таква сретства да га чувар јавне безбедности мора одмах и безусловно ухапспти. Та сретства, која су по закону кажњива, а помоћу којих обично лопуже спреме себи „пребивалиште за зиму — зимовник" — јесу: увреда органа јавне безбедно.сти, хулење вере и увреде владаоца. По тим се делима дотично лице мора одмах ухапсити и има увек своје дејство. С тога би се могло органима јавие безбедности препоручити, да омање увреде као н. пр.: увреде чувара, судова и других земаљских власти пречују. Нарочито пак онда, ако то нико други није чуо и ако за таку увреду не беше дато никаква повода, нити је имало смисла да се таква увреда изусти, но је само онако навлаш и хотично учињена. Не може ли се се узрок нанете увреде одмах открити, онда ваља знати, да је исти намерно забашурен, а орган јавне безбедности боље ће учинити да лупежу жељу не испуни и да дозволи, да оно буде што је овај хтео. Он треба да има на уму и да зна, да ту има нешто опаснијега и озбиљнијега, јер се зна, да нико није рад да иде од своје воље у затвор. У таком случају, дакле, орган јавне безбедности треба да буде веома опрезан и кад прозре намеру таквог једног лупежа, он онда ваља све и сва да употреби, те да овога веже и онемогући за бегство. За тим одмах треба да трага у близини за оним, што је овај у намери хтео да прикрије. Да човек може лако бити уапшен о томе нема никакве сумње. За доказ тога ево и једног малог примера: Један наш богаташ опклади се једном са другим опет богаташем, да ће он бити уапшен, а да ништа незаконитога и неправичнога не учини. У тој цељи он се преобуче као коцкар и отиде у једну омању механу, где се обично олош скуггља. Ту поручи једну чашицу ракије. Пошто је исту испио, позове механџију и баци предањ' новчаницу од сто динара и — оде. И дојиста, није потрајало за тим ни десет минути, а он је био већ ухаишен. но доцније наравно пуштен кад се за праву истину дознало, Кад је, дакле, овом нашем богаташу пошло за руком да буде ухапшен и ако ничега злог учинио није, онда је свакојако јасно и близу памети, да је једном извежбаном и препреденом лупежу то још лакше ностићи, јер је њему то сасвим све једно, пошто ће он првом приликом што год недозвољеног и учинити, само ако то његови »виши« циљеви захтевају. Корист и важност овога што је горе наведено, сама се ио себи разуме. Чувари јавне безбедности треба вазда пред очима да имају, да присуство каквога лица на ономе месту, где се какво недозвољеио и казнимо дело врши, може имати ма у ком погледу везе са самим делом. ' Ово је још извесније онда, ако дотични приликом доласка чувара, или ма кога другог лица даде од себе какав било знак, или ако се стара да ма на који начин на себе пажњу привуче. Истина, у многим случајевима није могуће, да се намера лоповског-стражара предупреди, јер га н. пр. чувар јавне безбедности може доцније опазити, него што је њега стражар опазио, али свакојако би била грешка да се и у том случају свако даље трагање напусти. Деси лв се н. пр. да некакав човек, који лежи хрчући на земљи, приливом приближавања чувара зазвижди, то ваља знати, да је онај, коме он стражари, већ извегатен

да је опасност близу и да се то извешће неда више пореметити. Ако, дакле, иду два чувара заједно, као што је то у већим варошима обично, онда ваља један од њих да се позабави са оним што је звиждао, а други треба све и сва да употреби те да дозна: на коју је страну то звиждање упућено, па онда да трага брижљиво и савесно за самим местом где се крађа врши и даље све учини што нађе за сходно. Ако се пак само један чувар на лицу места нашао, онда ће он у већини случајева најбоље учинити, ако сигурно несигурним претпостави, т. ј. да претходно ухвати сумњиву индивидуу, па онда да потражим помоћ, која ће му ту индивидуу чувати, а он брижљиво да трага главну ствар. У многим случајевима довољно је, да се виче тако, да се на тај начин пробуде сви околни укућани и тиме сами себе спасавају од могуће несреће и штете. Учини ли се тако, као што је напред "речено, онда ће се мало доцније увидети, да је нога стражара лопова, за коју је говорио да га јако боли, потпуно здрава; да је оно његово пијанство и посртање само симулација; да нема довољно легитим^ције о себи и своме занимању и најзад, кад се све оцени, видеће се, да је то само ирепреден и познат лупеж. А кад власт има у рукама једнога таког члана друштва, које је дотичну кра* извршило, онда јој је далеко лакше дочепати се и осталих његових чланова. Најбољи је стражар лупежа женска и то понајвише девојче од 14—15 година. Жеиско је стрпљвије, пажљивије, и боље уме да ироникне, а и присебније је од човека. Женска се не може ослонити у своју телесну снагу, у брзину својих ногу и личну своју одважност, али зато она то све надокнађује неуморном пажњом и необичном опрезношћу тако, да у згодном часу лукавством и разноврсном препреденошћу користи самоме делу — што су све моменти, који су за стражарење лупежима као поручени и стварени. Женска је мање сумњива од човека. Она изазива сажалење, те јој се лакше и радије притиче у помоћ; а међутим ће се ретко кад десити да човек не понуди своје услуге женској, коју саму ноћу на улици нађе. Осим тога се зна, да је женска слабија од човека, те се она може лакше изговорити као да јој је позлило, или да се јако уморила, што је наравно женскима својствено. Као што је речено, она се лакше умори, лакше пада у несвест и у опште лакше јој се притиче у помоћ. Она се може лако да изговори, као да ју је муж најурио, или да јој је случајно позлило, или да је без службе, куће и кућишта, те да с тога мора тамо—амо гладна да тумара. Ако је при томе још женска лепа, она онда тиме лакше привуче на се пажњу ноћног шетача, и ако је случајно овај што не упита, она онда пита њега. бојажљиво и уплашено. Пита га, моли, тужи се да је болна преболна, да је без куће и кућишта, гладна и т. д., те се онда ре-тко кад може десити, да јој дотични неће у помоћ притећи, а она ће га на тај варљиви начин најпре и најлакше отправити и одвести са онога места где се крађа врши и тако осујетити да се лоповима у траг уђе. Као што је напред поменуто, све ово иде најбоље од руке шииарицама између 14—15 година. Оне обичне у таким случајевима иду лагано и плачући. Наравно да је сваки, који такову сретне са сажалењем пита шта јој јеУ — а она јецајући обичнб нрича, како ју је њена зла маћеха најурила, те сада не зна где ће наћи уточишта; кући својој несме и неће да иде, јер је тамо грдно злостављају. Ирича да је баш тога дана тако бијена, да јој се на трлу могу маснице видети. Па онда наивно засукује рукав, да покаже маснице, које у самој ствари и ие постоје. За тим детињасто подиже и сукњице до колена да и ту као бајаги покаже трагове боја и т. д. — Све то не дејствује непријатно и одвратно на човека од сажалења, који истина не опази никакве маснице, или какве друге трагове од боја, али зато округле ручице и беле ножице њене. При том се ова мала шипарица разговара са својим заштитником веома љубазно и наивно, и најзад изјављује своју готовост, да код њега ту ноћ преноћи — али се на једном нредомисли, јер је чула лако звиждање, које јој је наговештавало да је.крађа на миру свршена. Оиа се решава, да иде својој. пријатељици на преноћиште — и нестаје је. Та и сваки од нас зна из свога сопственога искуства за такве и томе подобне случајеве; а такових случајева има повише и врло се често дешавају, само што они, којима се тако што деси нерадо о томе причају. (НАСТАВИЋЕ СЕ)