Полицијски гласник

122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 16

Р А 0 П Ж С И

КРАЉЕВСКО-СРПСКО МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ГШ 21.235. 11. октобра 1897. год. у Београду. Свима окружним Начелствима и Управи града Београда. Дешава се често да се код појединих ухваћених зликоваца на !)с какво војејо оружје, а нарочпто војничка нушка: па истражна власт не трага ништа о томе одкуда кривцу тако оружје. Како је потребно да оваки случаји не остају без истраге и не расветљени, то иаређујем, да у будуће дотичне истражне власти увек, кад се нри неком кривцу нађе какво војено оружје, учини најозбиљнију истрагу од куда му то оружје; па према етању ствари, које буде истрага показала односно истог оружја, да исгражна власт и по томе учини даље што буде потребно, а овамо о сваком таком случају извешће поднесе и јави шта је са нађеним оружјем урадила? Министар унутрашњих дела, Јевр. А. АндоновиЂ с. р. ПОЛИЦИЈОКЕ РЕФЛЕКОИЈЕ (НАМЕЊЕНО ПРКСТОНИЧЈ^ОЈ ПО<ЛИЦИЈГИ) 11ИШЕ Један члан београдске нолиције.

(НАСТАВАК) ■* * Пре свега, из оваких иодатака, које нам београдска престоничка полиција даје и који су, узгред буди речено, потпуно верни, не може се доћи ни до каквог правилног закључка, нити се може дати потпуна слика аолицијске физнономије Београда, а најмање још и њена класификација. Да учинимо своје реФлексије на податке, који нам се пружају. У добро организованим евронским полицијама оаштој иолицијској физиономији основа је: свет, који је друштво жигосало и избацило — наулицу; свет, који је раскрстио с породицом и друштвом и нашао се — на улицн ; и, најзад, свет, који је друштво напустило и оставило га — на улици. Једном речи, сав онај бесаосличарски свет, људи без занимања, који самом том квалиФикацијом подпадају под дужносно старање полиције. Све остало што се јавл>а у општој нолицијској физиономији само је детаљ, класификација, премештање из рубрике у рубрику. Полази се са основице: бесаосличарски свет, који после регрутује — људе од фа.ха: убице, коцкаре, блудиице, ФалсиФикаторе, варалице, кесароше и т. д. све детаље, сву класиФикацију опште полицијске Физиономије. Та основица у општој полицијској Физиономији, у европским полицијама обрађена је најбрижљивије и њој се поклања највећа пажња. За своју обраду она има ваздан и срестава и начина, којима се помаже и која ћемо, у даљем излагању изнети. Београдска престоничка полиција није у стању, да вам изнесе основу своје оаште иолицијске физиономије. Подаци, које београдска престоничка полиција пружа, само су резултат—канцеларијског рада. Иза резултата је — ништа, или број, који ужасава. Према подацима, које београдска престоничка полиција пружа и које смо изнели, класифицирана иолицијска физиономија Београда даје овакав резултат за осам месеца: иступних криваца 2604 административних иступних криваца • • 1209 нросечан број лица у потерама 1920 из »Списка познатих лопова и кесароша® 200 Свега 5933

Та цифра, 5933. иреставља оишту иолицијску физиономију Београда. Ради бољег рачунања, у заокругљавању броја становништва, да заокруглимо и ову циФру: на 60.000 становника Београда, 6.000 лица, која улазе у општу полицијску Физиономију. Из овога опет, по тачном рачуну, излази, да на 10 становника дође по 1 иступник.*) Ужасан број ! Но ово још није све. У број, који горе исписасмо и који преставља оишту нолицијску Физиономију Београда, улазе само она кривична дела за која је надлежна да их расправи београдска престоничка полиција. У тај број не улазе кривична дела за која су надлежни : војни или грађански судови. Ова последња дела индиФерентна су за београдску престоничку полицију и о њима она нема никаквих података. У толико се само интересује, у колико се ње тиче као нолиције сигурности; брижљ>иво их, и често с виртуозношћу ислеђује и ислеђену кривицу предаје суду и онда — све прелази у заборав ; података у таквим кривичним делима Управа града Београда нема, а коме би још и такви подаци затребали, имао би да се месецима зарони у архиве и деловодне протоколе шест квартова и једног комесаријата (Топчидер). Да не идемо даље. Да за сад не износимо, да у општу иолицијску Физиономију спада: досељавање проблематичних личности из унутрашњости Србије или из иностранства, добегавање страних војника и т. д. — о чем београдска престоничка полиција или нема никаквих података, или само толико што се какав случај (н. пр. добегавање страних војника) региструје протоколом саслушања и б&ца у архив, а личност пусти низ чаршију, па — што јој Бог да. Жалимо што за сад немамо никаквих података, који би нам могли показати бројно стање полицијске Физиономије Београда и у овом погледу. Али, тај број, који, извесно, преставља озбиљну цифру, у збиру с бројем, којим већ означисмо општу полицијску Физиономију Београда, могао би још више ужаснути размером, којом смањује број становника на који долази растући проценат лица, што се региструјупо полицијским аналима. Но, срећом по Београд, овај број што ужасава и који на први иоглед, као да даје збир детаља опште полицијске физиономије Београда, у ствари, можда, не досеже до те величине, али, несрећом по београдску престоничку полицију, по њеним подацима немогуће га је и сазнати. Да то утврдимо. Београдска престоничка полиција дала нам је иодатке, које је-била у стању дати. Да их аналишемо. Као што смо већ истакли, у европским полицијама, основа је општој полицијској физиономији : бесиосличарски свет, људи без занима.ња. Међу тим, те основе београдска престоничка полиција нема. Кад се из детаља оаште аолицијске физиономије београдске иолиције, издвоји основа, или расмотри рубрика, у рапорту Господину Министру унутрашњих дела за осам месеца, носи наслов : »кажњени за скитњу", која иреставља цифру 1419 лица, и упореди с бројем, који дају иотере и чија цифра досеже до 1920 лица, : — онда се иамеће једно питање на које нам никакви подаци београдске полиције ие могу дати ни тачна, ни јасна, ни дужносна одговора. Потере се у београдској полицији врше већ од вајкада, скоро од кад она постоји ; а рубрика опет »кажњени за скитњу", можда, годинама, али извесно од иоследњих 3—5 година, преставља, с незнатиим разликама, сталну цифру. Је ли сад број 1920, лица из потера, идентичан с бројем 1419, „кажњених за скитњу«? Јесу ли »кажњени за скитњу" и лица из потера, једна и иста лица? * Према стагистичким поднцима: „Попис становништва и домаће стоке у Краљевини Орбији 31-ог децембра, 1895. године," од 1897. године, број становника износи 59.115 лица у опште. Према томе, дакле, петачна је и ова размера, која се, ради лакшег рачунања, поставља као 6.000 : 60.000; управо би вал.ала да буде: 6.000 : 54.000 и онда излази: да на оиам лица долази ио једно истуано кажњено.