Полицијски гласник

БРОЈ 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

123

И, најзад, као резиме, је ли у основи оиште полицијске Физиономије Београда, одиста број бесаосличирског света, људи 6ез занимања, испео се само на цифру, коју та рубрика показује. На сва та питања београдска престоничка полиција — не може да одговори. Извесно је, да један од ова два броја не постоји, већ се један у други сливају, једно су исто, јер су иста лица: само су »кажњени за скитњу" кажњена лица из нотера. Међу тим, кад београдска полиција хоће да пружа податке своје Физиономије она их двоји. У несигурности података београдске престоничке полиције друкчије се опет не сме узети, па тако издвојене, само у аналима њених података, задржавамо их и ми. Ни мало се боље не стоји ни са осталим детаљима опште полицијске Физиономије Београда. Загледајте у бројеве: блудничења, прошње, коцкања, пијанчења, нереда, невенчаног живота, крађе, подвођења, преваре, — сва та класиФикација опште полицијске Физиономије намеће питања: о индентитету личности, који, у резултату, преставља одређеност и утврђеност оаште иолицијске физиономије Београда. (наставиће се)

И С Т Р А Г А VI 0 крађи. (НАСТАВАК) Задаци стражарења, у унутрашњим просторијама какве куће, у којима се има каква крађа да изврши, спадају у опште у ред најтежих, за лоповске номоћнике (стражаре); јер је за то потребна велика дрскост и присуство духа, те да се њихово присуство у самој кући, или ма у ком другом простору куће, мотивисати може. За то се у томе смислу и правцу дешавају врло необични случајеви, који показују између осталога и веома велику умешност у таким пословима и иредузећима. Да је то доиста тако, нека послужи овај случај као доказ : Неки имућни сељак, отиде једном са свом својом чељади иа њиву да тамо посвршава потребан посао. При поласку он беше закључао сву кућу и све одаје у њој. Пошто је на њиви наредио, шта ће и како ће да се ради, он се врати сам кући натраг. Но на његово велико изненађење затекне капију отворену, а у авлији нађе једну циганку, која га на мах предусретне са пребацивањем, што је кућу оставио незакључану, јер је она била већ и у штали, где му је један вб јако оболео. И не слутећи на какво зло, сељак похита у шталу да обиђе болесног вола, кад у тај мах излете из куће један циганин и утече заједно са реченом циганком понесав собом како сав новац, тако и сахат сељаков. Вб наравно не беше оболео. Па и према чуварима јавне безбедности имају женске лакши положај, јер и они пре имају сажалења у појединим случајевима према женскима но према мушкима. И ма да се то овима не може пребацити, пошто и они у себи морају имати осећаја човечности, то им се ипак има. препоручити, да добро мотре на сваку женску, коју ноћу сусретну, па ма она у ком добу старости била, јер треба да имају, према до сада наведеном, на уму, да оне когу бити сумњиве, и да могу стојати у вези са извршењем какве крађе, која се у тој околини и у то време врши. Она њена тужба да ју је муж од куће најурио, да су је спопали некакви болови, да ју је (шипарицу) маћеха тукла и најурила, не мора увек бити истинита, но шта више баш те околности могу чувару послужити као доказ, да је дотична женскиња сумњива, те зато и треба све да чини, што му његова дужност налаже. Ако је казивање дотичне женске истинито, то ће он лако докучити, па му се онда неће моћи пребацити, што је био ревностан; а ако се опет увиди, да се је дотична женска претварала, само да њено друштво не буде спречено у започетој крађи, онда ће таком чувару његова опрезност служити на част, и он ће поред похвале од својих претпостављених и сам собом бити задовољан, што је у дужности својој био пажљив и ревностан. Полицајац и иследник у оваким случајевима имају сасвим супротан иоложај од чувара јавне безбедности. Овај (чувар јавне безбедности) налази стражара лоповског само онда,

ако крађа још ниЈе извршена, или јој се није у траг ушло; а ако је извршена, онда је сасвим природно, да и такав стражар није више на томе месту. Чувар јавне безбедности, дакле, може само тиме, што наиђе на каквог лоповског стражара закључити, да се у исто време негде у близини каква крађа врши, али о којој он још ништа не зна. Полицајцу и исљеднику ретко се кад доведе какав човек, за кога му се доставл^а, да је ухваћен као стражар лоповски, и да је према томе без сумње негде у тој околини каква још непозната крађа извршена. С тога обично и бива, да неко јавља, да је каква крађа извршена, али да не може да каже, да је каквог човека у то време и у близини самога места опазио. Не обрати ли се на то пажња, онда се може врло лако десити, да лоповски стражар, само да своје другове спасе, омете чувара јавне безбедности тиме, што се учини пијан, те се даде уапсати. Узалуд ће онда и полицајац н исљедник вајкати се, што немају ма каквих података о крађи, јер ће им у таком случају најтеже иоћи за руком да кривце пронађу. По себи се разуме, да приликом већих крађа, осим трагања за »лоповским стражаром«, не треба изгубити из вида и остале околности, које са том крађом у тесној вези стоје, и да ваља одмах учинити и потребан увиђај на лицу места и т. д. Поред тога ваља одмах изаслати своје званичне органе на све стране, којима ће дужност бити, да све и сва употребе, те да бар стражара лоповског пронађу и уапсе. При свакој већој крађи увек има таквих стражара; а ако је крађа извршена у каквој вароши или у каквој веома живој околини, онда је таког тражара безусловно неко морао видети; с тога и јесте у првом реду најважније то, да се бар они пронађу, који су га видели, па се онда може лакше даље трагање нредузиматп. Понајвеће тешкоће у овоме бивају онда, ако оу таквог лоповског стражара видели, и можда се са њим и разговаЈоали, сами чувари јавне безбедности, јер се ови онда морају стидети да признаду, да су »главног лупежа« тако рећи у рукама имали. У таком случају ваља сваки њихов претпостављени да им објасни, да често и није била њихова погрешка, што дотичнога нису ухватили. Ако је то био веома вешт стражар лоповски, он је онда умео да се и вешто претвара, а међутим се сваки човек и не може уапсити само за то, што је доцне у ноћ на улици виђен. Ако пак такав страл^ар лоповски није потпуно одговорио своме задатку, и ако се је ма у ком смислу показао сумњив тако, да га је орган јавне безбедности требао и морао уаисити, па то ипак није учинио, но се шта више дао заварати — онда је у таком случају најбоље и најправичније, да такав чувар своју грешку призна. Ово може тим лакше бити, што је обично грешка чуварева незпатна, и што му се ова лако опростити може, јер стражар лоповски обично уме овога вешто да заведе тако, да овоме и не падне на иамет да га као сумњива ухвати и ухапси. Ако иак полицијски чиновник ужива поверење својих подчињених, а особито ако ови знају, да он не долази у велику јарост, кад му они какву своју грешку признаду, онда ће се њему често десити, да му чувари јавне безбедности саопштавају, да су они у близини онога места, где је крађа извршена, ову или ону индивидуу видели, која се под разним изговором на томе месту задржавала. Стоји ли то, онда ваља ти органн пошто ио то ту индивидуу да пронађу и уапсе. Ако је какав орган власти видео каквога човека, и с њиме се шта више разговарао, онда он ваља да даде своме претпостављеном и лични опис овога, јер то може бити од велике важности за проналазак самога дела. Није ли пак чувар јавне безбедности што особитога приметио, онда се ваља на сваки начин трудити, да се дозна, е да ли је ко други од мимопролазећих тако што опазио. По себи се разуме да тај други не мора бити лице из непосредиог суседства онога места, где је крађа извршена, јер може бити да оно из далека иде. С тога тај круг за проналажење, или да се што детаљније може дознати, мора бити што шири и разгранатији. Али и овде, као и у многим другим сличним случајевима, ваља иајтачније и најсавесније иазити, да дотични орган буде што је могуће опрезнији, те да се дотично лице не заплаши и побоји да ће и оно за то дело одговарати. Ако дотични орган не умедне пажљиво према таким лицима да поступи и најобазривије их о потребном испита, онда она обично неће да кажу ни оно што знају, јер мисле да се н на њих што