Полицијски гласник

124

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 16

сумља, а то је онда наравно велика грешка, која може осујетити проналазак криваца извршене крађе. Несмотреношћу јавног органа у испитивању лица, које би му можда могло дати каквог обавештења, може да причини то, да ово и ако је запазило какву лопужу, неће то да призна из бојазни да и оно не падне под одговорност какву. Особито ако је дотично лице срело какву женску, која је ст&јала као стражар лоповски, па је ословио и неко време са њом нозабавио, неКе из срамоте ток разговора казати иследнику, ако се овај није умео према том лицу тако понашати, као што му дужност у таким приликама налаже. До сада је било говора о стражарима лоповским, како се они понашају при извршивању крађа упадањем у поједине зграде и ушуњавањем, а сада ваља напоменути још неке особине тих стражара, којима се они, приликом других крађа, служе. Они имају поред стражарења често још и других споредних послова, н. пр. да пажњу какве особе од правога лопова отклоне, или да ма шта друго чине, само да лопов у своме послу не буде спречен. Нека је и овом приликом напомењено, да нема веће грешке, него кад се не испитају претходно све потребне околности, но се одмах и директно иде на то, да се прави учинилац ухвати. Таково шта врло ретко може да испадне за руком, јер готово увек има других околности, које претходе, или стоје у тесној вези са самом крађом, па тек кад се ове добро промотре и испитају, онда се тек може прави успех постићи т. ј. и извршење крађе спречити и кривци похватати. Наравно, да ово зависи од велике пажње и умешности органа власти, јер у таким случајевима може прави лопов да остане неопажен и да умакне, а споредна лица, као: помоћници и стражари, могу се више експонирати, шта виша, оии то често пута у интересу саме крађе и морају да чине. Упита ли какав орган власти онога, кога је некакав кесарош покрао, да ли је кога у то време у својој близини опазио, који му се насртљиво приближавао, или му се ма у чему сумњив учинио, па му овај одговорио да „није с( , а он добивши такав одговор ништа даље не предузима, тај треба онда да знаде, да неће много кесароша ухватити. У таким случајевима, дакле, вал^а сву своју пажњу обратити и на оне особе, које су се у то време' налазиле и мувале се око покраденога, које су га ословљавале, запиткивале, тражили од њега ватре да цигару запале, или му се ма у ком погледу услужне показале. Оваки помоћници уиозоравају обично онога, који је одређен да га кесарош покраде, на какав леп предмет, на какву ванредну природну појаву, какву шаљиву или опасну околност, у којој се која трећа особа налази. За тим га зграбе и повуку на страну, као бајаги да га каква кола не прегазе, или какав човек са, теретом не сруши. Онда га услужно чисте, јер му рекну да се укаљао, или га питају да ли није какву џепну мараму, или друго што, изгубио, као и да ли је можда свој кишобран променио, или свој штап где год оставио. На тај начин они се дотакну његовог тела, и он чим то осети, обрати сву своју пажњу на оно место где је дотакнут, те усљед 'гога и не осети, кад га неко други у исто време на другом месту дотакне. То је један физиолошки моменат, помоћу кога врше кесароши своје крађе, које се друкче ни у ком случају не би могле извршити. Ако би се хтео у томе емислу да учини какав експерименат, то ће се увидети, да се за таково што морају претходно неке припреме учинити. Договоре се н. пр. њих двојица да у једно исто време предузму акцију наспрам неког трећег тако, да она прва двојица у том случају буду експериментатори, а овај трећи објекат. — Први од оне двојице по узајамном договору и изненада да удари оног трећег у десно ребро, и кад то изврши, да даде одмах уговорени знак своме другу. Одмах за тим да и онаЈ други удари овога у лево ребро, али да то учини много слабнје, него што га је онај први у десно ребро ударио. Погодити моменат, кад овај други треба тај објекат да удари, јесте оно што је најтеже у овоме експерименту. Тај други ударац биће преран, ако се овај трећи (објекат) усљед ударца и датог знака од стране онога првог експериментатора, није довољно прибрао, а биће задоцњен, ако се тај трећи услед ударца онога првога опет умирио. Прави је моменат да онај други експериментатор свој ударац изврши онда кад се објекат налази у највећој забуни. Испадне ли експерименат повољно т. ј. изврше ли експериментатори своје ударце

кад треба и у најзгоднијем моменту, па се објекат упита, шта је приметио и осетио, он ће за цело одговорити да је осетио ударац и чуо дати знак онога првог експериментатора, а мало за тим да је осетио још једен ударац тога првога и на истоме месту, али да није приметио да га је други експериментатор ударио. Према томе акција тога другог експериментатора не може се узети као засебна и самостална, но се она има адирати акцији онога првога, ма да је дејство првога ударца било с једне а другога с друге стране. Овај експерименат најбоље ће се расветлити овим примером : Десило се, да је једпо после подне једноме господину био прорезан и горњи и доњи капут, баш на ономе месту, где он у цепу доњег капута свој новчаник држи. Наравно да му је тај новчаник заједно са позамашном сумом новаца, која је у њему била, нестао. Покра^ени господин није при томе, ама баш ни најмање што приметио, ма да је прорез, и ако је вешто и пажљиво извршен, био крстаст, те је према томе требао осетити. Сем тога и само вађење новчаника требао је приметити, јер прорези нису били тако велики, да је новчаник могао бити тако лако извучен. Али и поред свега тога дотични господин није ништа сумњивога запазио, пије био ни у каквој већој гомили људи; нико га није гурао, запиткивао. Укратко, ништа му се тако није догодило, шта би му дало повода, да на то своју сумњу обрати. Најзад, и после дугог и многог испитивања исљедниковог о овоме и ономе, напомену покрађеии господин готово сасвим зловољно, да му се је ипак нешто десило, али да то ни у ком случају не може са извршеном крађом у вези стајати. У то време, вели, ишао је за њим неки веома елегантан стари господин, који га на најучтивији начин упозори, „да је морао негде на какву поган нагазити®; јер он већ од дужег времена за њим иде, па да је осетио неки несносан смрад, па за то ако је у намери какву посету да чини, могло би то по њега веома непријатно бити. Он му на тој пажњи заблагодари и док је тај стари господин и даље свој разговор продужио, подигне он (покрађени) најпре једну ногу, и кад на ђону не беше ништа, он онда подиже и другу, да и ту види има ли што на ђону. У том тренутку тај стари господин ухвати овога чврсто за раме и рече смешећи се: »Наравно дајенаједној нози тешко стајати, јер човек може тако најлакше да посрне, па вас с тога и задржах, јер сам мислио да ћете пасти, али ето и на тој нози нема ништа, и ја видим да сам био у заблуди. Сигурно сам ја сам угазио у какву поган а овамо хоћу то вама да наметнем !« II још се тај стари господин из свег срца смејао на тај »комичан случај к — али је за то још истог вечера био у затвору као помоћник коцкарски. Као што се је доцније показало, прави је лопов, разуме се, тачно употребио онај моменат, кад је стари господин своју жртву за раме ухватио, да као бајаги не посрне и не падне, те је за час прорез на оба капута учинио и крађу новчаника извршио. Да су, дакле, и лопов и његов помоћиик у овоме случају били потиуно извежбани људи, о томе не треба ни говорити, а извесно је и то, да прорези на капутима и вађење новчаника не би могло остати неопажано, да покрађени господин није сву своју пажњу обратио на онај изненадни моменат, кад га је »стари господин" за раме ухватио, као бајаги да га сачува, да не посрне и гге падне. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

Д В 0 Б 0 Ј Цртица из отменог друштва ИЗ БЕ.1ЕЖАКА ЈЕДНОГ ЕЕЧКОГ ПОЛИЦИЈСКОГ КОМЕСАРА

(сВРШЕТАК) Сад ми се учини да је крајње време — да изађемо из свога заклона. Моја појава и појава мојих људи збуни их све. Само гроФ X... и поручик ужурбаше се. Поручик подиже оружје које беше крај онесвешћеног младића и ишчезе са кутијом пзмеђу дрвета. За то време док се један присутан лекар свом снагом труђаше, да онесвеслог поврати у живот, дознадох имена свију пратилаца и замолих их, да се са мном у Беч поврате. Онесвешћени остаде са лекаром и својим пратиоцима, а ми изађосмо на јасно осветљени друм. Звизнуше за кола, п