Полицијски гласник

БРОЈ 16

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

127

П 0 Т Е Р А АЛЕКСАНДАР ТОТ Ова индивидуа као што се из слике види, има врло лепу спољашност. Знајући и сам то, он се вешто протура кроз свет, увек елегантно одевен, издајући се час за молера, час за скулптора. Тако долази у друштва и врши своје операције. Поред многих других иревара и крађа он је ноћу између 14. и 15. октобра ове године иввршио у Пештн поару у адиђарима од вредности 3000 Форината, иа побегао у свет. Због ове крађе тражи се на све стране. Кад вам ко понуди на мродају златан прстен, сат, ланац или какву другу скупоцену ствар од женског накита, обратите пажњу да у њему не познате овога лопова. — Опис је његов овакав: висок; лица дугуљаота; косе плаве. Стар 24—-25 година. Говори словачки, немачки и мађарски.

ЈОЗЕФ ТАСЛЕР и МАКС ШПИЦЕР варалице •— »мајстори вад мајсторима". Иазвали смо их: мајстори над мајсторима, а тако и јесте у самој ствари. Они су у своме нослу такви мајстори, да ни лоиовска хроника није до сада »бољих« прибележила. Лењи од природе, да на поштен начин што год зараде, они се удружили. Спојили су У једну целину две своје опаке снаге, да само лакше могу вршити свој одређени задатак. Они траже »леба без мотике«. Пебројено пута кажњавани су у АустроУгарској за своја вараличка дела. Тамо• шњој долицији познати су као мајстори у своме — „занату«... За последње учињене преваре траже се на све стране, ал су они срећно некуда умакли. Црна хроника бележи овај догађај : Пре три месеца, на белој лађи, која доњим Дунавом нутује за Пешту, на домаку саме Ј1ом-Паланке, путници беху нешто узнемирени. Запомагање једнога путника — »аргата« — искупило је путнике на лађу у једну гомилу. Ствар беше од општег интереса и саучешћа. Ево што се за неколико тренутака догодило на тој лађи: Неки сиромашни Србин из Фијуме, аргатовао је по Влашкој и Бугарској и тамо печалбом зарадио двадссет наполеона. Враћао се весело својој кући. У глави тога сиромашка рађаху се на изменце све лепше и лепше слике. Видео је жену и дечицу своју. Он им хита у сусрет и кличе: не брините се, нећете више гладовати, отац има пара!... Своју мучну тековину држао је у шпагу у једноме Фишеку. Често је притискао то место својим дрхћућим рукама. Та узбуђеност није остала неопажена од — аргусовпх очију две препредеие варалице. Они су на свој начин дознали, да овај сиромашак има при себи у

Фишеку двадесет наполеона. План је био готов: како ће овога сиромашка опљачкати. Дадоше се оба на посао. Један од њих ноче се пипати по џеповима и на иослетку викну : — Ајао, мене су покрали. Однеше ми сав новац. Сиромашак у једноме крајичку слуша и гледа овај призор. Чисто и не дигле. Жао му беше, што онај »покраћени" хуче и запомаже. Најзад онај »нокрађени« приђе сиромашку и рече му: — Ти си мој новац украо ? — Нисам — заклињаше се сиромашак — Ево, па види. Немам више до ових 20 наполеона... То је моје... То сам зарадио... Варалица узе Фишек с новцима, окрете га неколико пута па онда рече: — Није то мој новац. — У тренутку видео је хартију и спазио је како је и на који начин новац у њој завнјен. Међутим оиај други беше изишао из другог плаца и отишао горе на »Фердек«. Покрађени одјури њему. Нешто му тихо поче на уво шантати. Наста мали тајац. Онај други поче нешто живо радити. Најзад рече своме другу: хајдемо, готово је. И оба одоше опет доле у II плац, где је онај сиромашак седео. У томе тренутку беху само њих троје. Остали путници шстаху горе по ла1)И и удисаваху свеж, вечерњи ваздух. Догаав ово двоје до сиромашка, онај »покрађени« одпоче: — Господине комесаре, мене су покрали. Однели ми фишек са новцима. Молим вас извидите ствар. Сумњам да ме је је баш онај онде покрао. — И ту показа прстом на онога сиромашка. Лажни комесар неприметно држао је у руци нешто на Форму Фишека и приђе озбиљно сиромашку. — Што си ти бре покрао овог поштеног човека — осече се он на сиромашка. — Нисам г. комесаре, тако ми моје деце. Ево, то је све што при себи имам, ал то је моја зарада, — и он наивно показа Фишек са својим наполеонима. »Комесар« узе Фишек и показа га ономе »покрађеном«. — Је ли ово твој новац? — упита га озбнљно. — Није, мој је био у плавој хартији. — Кад није — настави »комесар — а ти ћути па тражи тамо где си изгубио. За тим врати сиромашку примљени Фишек. Ал' само док би човек оком трепнуо, лажни комесар подметуо је сиромашку свој Фишек а онај његов стрпао брзо и неприметно у свој шпаг. Сиромашак и не сањајући да је нреварен, грчевито стиште свој Фишек и мету га на своје место. Обе оне варалице изађоше на кров. Како је лађа у томе часу приспела до обале Лом-Паланке, то варалице изађоше и изгубише се у унутрашњост ове варошице. Лађа је даље пловила. Сиромашак благосиљаше Бога, што га је опростио »беде невидовне", и хтеде видети своје наполеоне, своју циглу имовину. Но како беше јадноме човеку, кад је у место својих наполеона видео — никлове од по 20 п. дин. Врисну из гласа: тешко мени, мене покрадоше! Помагајте људи !... Свет се згрну. Наста оншта узбуђеност кад дознадоше, шта се са овим смромашком догодило. Од варалица, који су овоме несрећнику нодметули други Фишек, ни трага ни гласа. Добра, милостива и болећива срца смиловаше се на овога јадника, те му ни брзу руку прикупише мало прилога, како би бар до куће могао одпутовати. За прикунљање прилога заузео се и сам начелник округа подунавског који је баш том лађом путовао. Да не буде то овај ЈозеФ и Макс? Кб ће то знати. О томе хроника ћути... ★ -*■ * Мало њихове биограФије, кије на одмет: Јозеф је ро^ен у Аустро-Угарској. Има око 32 год. Католик је. Ожењен, а по занату је калФа кројачки. Средњег је раста. Сух, лица дугуљаста и бледа; косе смеђе, очију плавих, зуба здравих и бркова сме !)Их. На врату има један оток. •— Макс је рођен у истоме месту где и ЈозеФ. Има 22 године. Пореклом јеврејии; по занату Фарбар. Оба се траже ради извесних превара. И ЈозеФ и Макс спадају у врсту оних варалпца, који путнике по лађама п железницама варају и иљачкају. Оба су више пута пу-