Полицијски гласник

130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

КРЕТАЊЕ ПОЛИЦИЈСКИХ ЧИНОБНИКА

Иостављени указом од 5. новембра о. год. (сВРШЕТАк) г. Иетар Кузмановић, бив. среоки нисар, за писара II кл. среза нишавског окр. пиротског; г. Драгомир Илић, писар II класе Управе града Београда, за писара II класе среза лесковачког окр. врањског; г. Атанасије Стојановић, писар II класе среза пољаничког округа врањског, за писара II класе среза лужничког, округа пиротског, по потреби службе; г. Илија Пантић, писар I класе начелства окр. ваљевског за писара II класе среза ариљског, округа, ужичког; г. Милорад Томић, ванредни писар I класе начелства окр. ужичког и вршиоц дужности писара среза ариљског истог окр. за писара II класе среза подгорског, окр. ваљевског; г. Душан Димовић, ванредни писар I класе начелства окр. ваљевског и вршиоц дужиости писара среза колубарског, истог окр.уга, за писара II класе среза јасеничког округа крагујевачког; г. Љубисав Протић, ппсар II класе среза качерског, окр. рудничког, за иисара II класе среза љубићског, истог округа, по потреби службе; г. Ђорђе Стојановић, бив. срески писар, за писара II кл. среза љубићског окр. рудничког; г. Никола Петровић, писар II класе среза трнавског, окр. рудничког, за иисара II класе среза љубићског, истог округа ио потреби службе; г. Андрија Крстић, иисар II класе среза сврљишког, окр. нишког, за писара II класе среза и округа нишког, по потреби службе; г. Михаило Топал-Ђорђевић, писар II класе среза и окр. нишког, за писара II класе среза студеничког, окр. рудничког, по потреби службе; г. Никола Живадиновић, писар II класе среза алексиначког, округа нишког, за писара II класе среза и окр. нишког, по потреби службе; г. Мирко Ивковић, писар II класе среза бањског округа нишког, за писара II класе среза моравског, истог округа, по потреби службе; г. Станислав Голубовић, бивши иолицијски писар, за ванредног писара прве класе начелства округа пожаревачког, а да врши дужност писара среза рамског и прима плату из плате овога; • г. Ђорђе Бањићевић, писар I класе начелства округа ваљевског, за ванредног писара I класе начелства истог округа, а да врши дужност писара среза колубарског, и прима плату из плате овога; г. Лазар Томић, писар 1 класе начелства окр. рудничког за ванредног писара I класе начелства истог округа, а да врши дужност писара среза качерског, и прима плату из плате овога; г. Војислава Ристића, у оставци писара истражног судије, за ванредног писара I класе начелства округа моравског, а да врши дужност писара среза беличког и прима плату из плате овога; г. Илија Ноповић, бив. полицијски писар, за ванредног писара II класе начелства окр. рудничког, а да врши дужност писара среза таковског и прима плату из плате овога; г. Живојин Петровић, бивши полицијски писар, за ванредног писара II класе начелства округа врањског, а да врши дужност пиоара среза лесковачког и прима нлату из плате овога; г. Ђорђе Јовановић, практикант начелства окр. нишког, за ванредиог писара друге класе начелства округа нишког а да врши дужност писара среза сврљишког и прима плату из плате овога; г. Радоваи Аћимовић, практикант среза алексиначког, за ванредног писара II класе начелства округа нишког а да врши дужност писара среза алекоиначког, и прима плату из плате овога; г. Душан Јеремић, општински писар, за ванредног писара II класе начелства округа подринског, а да врши дужност писара среза јадранског и прима плату из плате овога; г. Радојица В. Тутуновић, писар пете класе министарства унутрашњих дела, за писара четврте класе истог министарства;

г. Алекса Петровић, ванредни писар I клаое начелства округа ваљевског и вршиоц дужностн писара среза подгорског, за иисара I класе начелства истог округа ; г - Душан Алимпић, гшсар III класе Управе града Београда, за писара II класе исте Управе; г. Милан Грујић, ирактикант Управе града Београда, за писара III класе исте Управе. ПОЖЦИЈСКЕ РЕФЛЕКОИЈЕ (НАМЕЊЕИО ПРЕСТОНИЧ^ОЈ ПОЛИЦИЈШ) ПИШЕ Један члан београдске полиције. (НАСТАВАк) * + У сталности броја „кажњених за скитњу«, који, из месеца у месец, из година у годину, показује врло незнатне диФеренције; тако исто, и у сталности иросечпог броја лица у потерама, као и у сталности броја осталог детаља онште полицијске Физиономије Београда, — даје се закључити на идентитет личности: скоро једна и иста лица иролазе увек кроз хаисане Уираве града Београда. Тај идентитет личности оиет и значи сталоженост, одређеност, утврђеност и већ створену полицијску фџзиономију Београда. И, одиста, општа полицијска Физиономија Београда сталожена је, скристалисана; она има свој одређен и утврђен облик: — и по броју и по личностима. По подацима, које нам београдска полиција иружа, то се опет даје само закључити; може се рефлектовати о томе, али се до сигурног резултата и тачности полицијоке Физиономије не може доћи. Полиције на Западу не деле број од личности; личности чине број, али он је само хладна циФра, која казује њихов збир и која је податак и мерило криминалне статистике. Механичном, канцелариЈском раду потребни су бројеви, цифре, које он пермутира, комбинује, класиФикује, сређује, намешћа у вертикалне редове и, најзад, подвлачи црту, иза које је: резултат ; — онет хладна цифра, која тек наводи на реФлексије. Међу тим, полицији су нужне личности, она са њима рачуна, а не о бројем. То је опет природна последица задатка и циља полиције: да се стара о безбедности грађана, било у ужем, основИом смислу, о личној и имовној безбедности, или у даљој њеној варијацији: миру, реду и сиокојству грађана у опште. Тамо, на Западу, полиција, водећи рачуна само о личностима и имајући већ утврђени облик и број полицијске Физиономије свога града: — она проучава те личиости; "сазнаје их; мотри иа њихова кретања; купи податке о њима, и породичне и личне; проучава их и с психолошке и с Физиолошке стране, и, баш по свом једином циљу, туии сву оштрину, којом иолицијска физиономија њеног града. иара о ирогрес, културу и хуманост. У иоименичном броју личности, које је друштво одбацило од себе и, по свом конвенционалном уређењу, ставило под надзор свога чувара културе, прогреса и хуманости — полиције — и јесте све оно дужносно старање, које има нолиција да врши. То је, у неку руку, и деФиниција полицијске Физиономије у опште. Махна у подацима београдске полиције јесте баш у томе, што она истура иреда се број. Београдска полиција тачно врши свој задатак: ако се направи неред — казни изгреднике; ако се учини превара казни варалицу; ако наиђе на коцку — казни коцкаре; ако ухвати пијаницу — казни га; ако дочује, или јој се тужи ко за крађу — казни лопова,- или ислеђену кривицу предаје на казну суду; блудничење — казни; прошњу — казни; у свом детаљу, у свој класиФикацији опште полицијске Физиономије она најкоректније поступа — кажњава и иредаје суду. У свој тој коректности београдске престоничке полиције, она ипак није у стању: да покаже своју полицијску физиономију ио личностима , коју истиче полиција на заиаду, већ само бројно стање своје полицијске Физиономије.